EU kreće u obračun s nepoštenim trgovačkim praksama

Poslanici Evropskog parlamenta su, protekle sedmice, na Odboru za poljoprivredu i ruralni razvoj, raspravljali o izveštaju italijanskog poslanika Paola de Kastra (Paola de Castra) o predlogu Direktive o nepoštenim trgovačkim praksama u odnosima među preduzećima u lancu snabdevanja hranom. Iako su poslednjih godina mnoge različite inicijative, na dobrovoljnoj bazi, pokušavale da reše probleme odnosa kupaca i dobavljača uspeha nije bilo, a problem je eskalirao do nivoa na kojem su države članice EU bile prisiljene da počnu da donose pravila kako bi takve nepoštene prakse bile sprečene. Naime, posebna pravila o nepoštenim trgovačkim praksama, u 20 država članica, pokazuju da na nacionalnom nivou postoji znatna zabrinutost zbog takvih nepoštenih trgovačkih praksa. 

Na taj veliki problem za evropske poljoprivrednike mnogo je puta ukazivao upravo Odbor za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropskog parlamenta (AGRI). Zato je Evropska komisija, a nakon dugotrajnog zalaganja i ponovljenih poziva poslanika AGRI Odbora da zakonodavno reši problem nepoštenih trgovačkih praksa u lancu snabdevanja hranom na evropskom nivou, u aprilu ove godine konačno predložila zakonodavni akt. Zakonodavni predlog ograničen je na isključivo prehrambene proizvode zbog specifičnog položaja primarnih proizvođača u odnosu na druge karike u lancu snabdevanja hranom.

"Faktor straha"

Zakonodavnim predlogom se predlaže zabrana najštetnijih nepoštenih trgovačkih praksa u lancu snabdevanja hranom da bi se poljoprivrednicima, malim i srednjim prehrambenim i poljoprivrednim preduzećima osigurao pravedniji tretman. Predlog predviđa efikasne mere kojima bi u slučaju utvrđivanja povrede, nacionalna tela mogla izreći primerene kazne. To je izuzetno važno za poljoprivrednike koji su naročito osetljivi na nepoštene trgovačke prakse svojih partnera u lancu.

Osim nepoštenim praksama, naši poljoprivrednici su izloženi i tzv. "faktoru straha".  Slabija strana u poslovnom odnosu u lancu snabdevanja hranom (u većini slučajeva su to mali i srednji poljoprivrednici i preduzetnici) često se plaši da bi pokretanje sudskog spora moglo navesti snažniju stranu (otkupljivače, prerađivače i trgovce) na raskid poslovnog odnosa i zato ništa ne preduzimaju.

Neki od primera nepoštenih trgovačkih praksa

U raspravi, na Odboru, poslanici su pohvalili i Komisiju i izvestioca zbog iznesenih predloga i ideja, podsetivši na niz nepoštenih trgovačkih praksa kojima su poljoprivrednici izloženi u svakodnevnom poslovanju. Primeri takvih praksa su brojni i polaze od jednostavnih oblika, poput neopravdanih kašnjenja u rokovima plaćanja, jednostranih raskida ugovora, izmena ugovora tokom njihovog trajanja, naplate usluga koje nisu obavljene ili nisu ugovorene, pa sve do sofisticiranijih oblika pritisaka, poput uslovljavanja, sklapanja ugovora o isporuci i poslovne saradnje nametanjem obaveza učestvovanja u sniženjima, akcijama smanjenjem nabavne cene na teret dobavljača, naplate različitih naknada, poput naknade za istraživanje tržišta, naknade za unapređenje prodaje, uređenja i širenja poslovnih prostora trgovca ili naknade za sklapanje ugovora o isporuci s dobavljačem koja nije srazmerna administrativnom trošku koji treba da snosi dobavljač.

Šta je posebno problem u Hrvatskoj?

Proizvođačima u susednoj Hrvatskoj, naročito smeta nepoštena trgovačka praksa prodaje robe ispod nabavnih cena (damping) pri čemu trgovački lanac prodaje poljoprivredni ili prehrambeni proizvod krajnjem potrošaču po ceni nižoj od bilo koje nabavne cene u nabavnom lancu tog proizvoda s porezom na dodatu vrednost, a da istovremeno drži visoke marže na domaće proizvode, gde su prosečne marže multinacionalnih trgovačkih lanca na nacionalnom nivou veće od prosečnih marža na nivou Evropske unije. 

Hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu Marijana Petir pozdravila je predloge izmena koje je u svom izveštaju predložio izvestilac Paolo de Kastro jer smatra da je pronašao dobar put za proširenje opsega te direktive na poljoprivredne i prehrambene proizvode a da se ne naruši vrlo uzak pravni osnov povezan isključivo s ciljevima Zajedničke poljoprivredne politike. Takođe, Petirova smatra da je dobro to što je izvestilac uveo definiciju nepoštene trgovačke prakse koje u predlogu Komisije nije bilo, ali smatra i da treba proširiti i predloženi popis zabranjenih nepoštenih praksa i doraditi popis obaveznog sadržaja ugovora o isporuci poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Zato je Marijana Petir najavila podnošenje amandmana, saopšteno je iz kancelarije te evroparlamentarke.

Komisija ostavlja mogućnost dodatnih strožih pravila

Predlog Komisije ostavlja mogućnost državama članicama da pitanja zabrane nepoštenih trgovačkih praska u lancu snabdevanja hranom dodatno urede strožim pravilima. 

"Pozitivno je da Komisija omogućava fleksibilnost državama članicama, da imaju mogućnost i strožih dodatnih zahteva kao i prošireni popis nedozvoljenih praksa", rekla je Petirova podsetivši na to da je Hrvatska nedavno donela Zakon o zabrani nepoštenih trgovačkih praksa u lancu snabdevanja hranom koji je tek počeo da se primenjuje.

Poslanica EP Marijana Petir, takođe, smatra manjkavim predlog regulisanja procedure kada se nepoštena trgovačka praska događa između dobavljača iz jedne države članice i kupca iz druge države članice, te je potrebno jasno reći čije je zakonodavstvo na snazi u slučaju nastanka spora, da bi se izbegli problemi u sprovođenju direktive.