FAO: Cene hrane skočile na najviši nivo u proteklih godinu i po dana

Globalne cene hrane su u oktobru narasle na najviši nivo u proteklih godinu i po dana, podstaknute naglim porastom cena biljnih ulja, izvestila je u petak Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). 

FAO-ov indeks cena osnovnih prehrambenih proizvoda, koji prati mesečne promene međunarodnih cena, iznosio je u oktobru u proseku 127,4 boda, što je povećanje od dva odsto u odnosu na septembar i 5,5 odsto više u poređenju sa prošlom godinom. 

Ipak, indeks je ostao 20,5 odsto ispod rekorda iz marta 2022. godine.

Najviše rasle cene biljnih ulja

Indeks cena biljnih ulja dosegao je dvogodišnji maksimum, zahvaljujući rastu cena palminog, sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice. Zabeleženi rast od 7,3 odsto u oktobru uglavnom je, navode, posledica zabrinutosti oko proizvodnje.

Osetno je poskupeo i šećer, s rastom od 2,6 odsto, usled problema s proizvodnjom u Brazilu nakon dugotrajne suše. Porast cena sirove nafte dodatno je uticao na poskupljenje, jer je više šećerne trske preusmereno na proizvodnju etanola. Takođe, slabljenje brazilskog reala prema američkom dolaru delimično je ograničilo povećanje.

Cena mleka i mlečnih proizvoda u oktobru porasla je za 1,9 odsto, što je u proseku 21,4 odsto više nego u istom razdoblju prošle godine. Rast su podstakle više cene sira i maslaca, dok su cene mleka u prahu pale.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Najmanje su poskupele žitarice, za samo 0,9 odsto, zbog viših izvoznih cena pšenice i kukuruza. Na pšenicu su uticali nepovoljni vremenski uslovi, ponovno uvođenje donje granice cena u Rusiji i rast napetosti na Crnom moru. Više cene kukuruza bile su podstaknute snažnom domaćom potražnjom i transportnim problemima u Brazilu. Iznenađujuće, pirinač je pojeftinio za 5,6 odsto zbog očekivane veće konkurencije nakon ukidanja indijskih izvoznih ograničenja.

Suprotno opštem trendu, cene mesa zabeležile su blagi pad od 0,3 odsto u odnosu na septembar, uglavnom zbog nižih cena svinjetine u zapadnoj Evropi i blagog smanjenja vrednosti živine. Cene ovčijeg mesa ostale su stabilne, dok su one za goveđe proizvode umereno porasle pod uticajem veće međunarodne potražnje.

Tržište žitaricama raste

FAO je u najnovijem izvštaju o ponudi i potražnji žitarica povisio procenu globalne proizvodnje za ovu godinu na 2.848 miliona tona, što predstavlja rast od 0,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu i drugi najveći prinos ikada zabeležen.

Takođe, zahvaljujući širenju obradivih površina i povoljnim vremenskim uslovima u Aziji, očekuje se rast svetske proizvodnje pšenice, što će nadoknaditi pad proizvodnje u Evropi. Nasuprot tome, predviđa se smanjenje proizvodnje krupnih žitarica, prvenstveno zbog slabijeg roda kukuruza uzrokovanog nepovoljnim vremenskim uslovima.

U sezoni 2024./2025. globalna potrošnja žitarica trebala bi da poraste za 0,5 odsto, na 2.857 mil. t, dok bi zalihe na kraju sezone mogle porasti za 0,6 odsto, na 889 mil. t. Očekuje se da će povećanje zaliha biti rezultat rekordne proizvodnje pirinča, koja bi mogla dostići 538,9 mil. t.

Međutim, međunarodna trgovina žitaricama mogla bi se smanjiti za 3,9 odsto u odnosu na sezonu 2023./2024. na 485 mil. t.