Svetske cene hrane blago su opale u junu, zbog pojeftinjenja mlečnih proizvoda, čime je okončan njihov petomesečni uzastopni rast, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Cenovni indeks FAO, koji meri mesečne promene cena prehrambenih proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), u junu je iznosio prosečnih 173 poena, što je za 0,3% manje u odnosu na maj.
Zbog pojeftinjenja mlečnih proizvoda, svetske cene hrane blago su opale u junu, čime je okončan njihov petomesečni uzastopni rast, dok je indeks cena žitarica porastao za 6,7 odsto u junu.
Indeks cena šećera u junu je porastao za 4,2 odsto u odnosu na prethodni mesec. Nasuprot tome, indeks cena mleka pao je za 11,9 odsto, što je prvi pad za pet meseci, što je uzrokovano slabom potražnjom za sirom i maslacem. Indeks cena biljnog ulja opao je za 1,6 odsto tokom meseca, a vrednost palminog i sojinog ulja, manja je, zbog slabe globalne potražnje.
Indeks cena mesa FAO porastao je za 1,5 odsto od revidirane vrednosti za maj, zahvaljujući snažnoj uvoznoj potražnji iz istočne Azije za meso ovaca, svinja i živine kako bi se nadoknadio nedostatak domaće proizvodnje zbog širenja afričke svinjske groznice.
Ukrajina preuzima od Rusije titulu najvećeg izvoznika žitarica
Proizvodnja pšenice u svetu trebala bi da poraste za 5,6 posto u 2019. godini i dosegne gotovo 771 miliona tona, podstaknuta rekordnom proizvodnjom u Indiji. Nasuprot tome, očekuje se da će globalna proizvodnja krupnih žitarica pasti na 1.398 miliona tona ove godine, zbog slabih prilika u delovima Afrike, Kine, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Svetska proizvodnja riže predviđa se na 516 miliona tona, što je blizu visokom nivou 2018. godine.
Očekuje se da će svetska iskorišćenost žitarica u 2019/20. godini premašiti 2.708 miliona tona, što je povećanje od 1,0% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je iskorišćenost pšenice i riže bolja nego kod kukuruza, prenosi FAO.
FAO je smanjio svoju prognozu za svetske zalihe žitarica na kraju 2020. godine, na 828 miliona tona. Ono je uzrokovano očekivanim smanjenjem zaliha kukuruza za 12,4%, najviše u Kini i Sjedinjenim Državama. Globalne zalihe pšenice će se povećati za 4,5 odsto. Sveukupno gledano, odnos zaliha za korišćenje žitarica trebao bi ostati na relativno visokom nivou od 29,6 posto za period 2019/20.
Očekuje se da će svetska trgovina žitaricama porasti za 2,0 posto na 415 miliona tona, pri čemu će se trgovina žitom povećati gotovo dvostruko brže.
Izvori
Tagovi
Autorka
Damir Senjan
pre 4 dana
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 4 dana
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
