Preporuke su da se zadrži postojeća carinska stope na uvoz šećera, da se omogući dugoročni zakup državnog zemljišta, a kao jedna od indirektnih mera predlaže se podrška proizvođačima pri izgradnji sistema za navodnjavanje površina pod šećernom repom.
Od ukidanja poljoprivrednih kvota na šećer u Evropskoj uniji 2017. godine došlo je do hiperprodukcije ove strateški važne prehrambene sirovine u zemljama članicama Unije, ali se negativno odrazilo na domaću i regionalnu industriju šećera, rečeno je na stručnom skupu i predstavljanju rezultata studije "Sektorska analiza grane šećera u Srbiji" koju je izradio Ekonomski fakultet u Beogradu, prenosi PKS.
Prema rečima sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandra Bogunovića, studija pokazuje da industrija šećera u našoj zemlji i regionu godinama unazad beleži negativan trend u gotovo svim segmentima.
"Od ukidanja kvota u EU, nastala je hiperprodukcija šećera. Velike količine šećera dovele su do pada cene gotovog proizvoda što je u velikoj meri uticalo i na poziciju ne samo naše industrije već i u okruženju", rekao je Bogunović.
Preporuke su, kaže, da se zadrži postojeća carinska stope na uvoz šećera, da se omogući dugoročni zakup državnog zemljišta, a kao jedna od indirektnih mera predlaže se podrška proizvođačima pri izgradnji sistema za navodnjavanje površina pod šećernom repom.
Takođe, proizvođačima šećerne repe bi pomogle direktno ciljane subvencije, rešavanje pitanja u domenu primene posebnih pesticida i formiranje fonda podrške kako bi mogli da ispune uslove iz Poglavlja 27 za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Edukacija lokalnih proizvođača, udruživanje i novi modeli osiguranja useva, takođe mogu doprineti boljem stanju u industriji šećera, rečeno je na skupu. Petros Gemintzis, direktor kompanije "Hellenic Sugar" navodi se smanjuju površine pod šećernom repom kao i izvoz šećera.
"Problem je što je cena šećera niska i ima negativan trend, a troškovi rastu. Tražimo rešenja, pogotovo kada pričamo o zelenoj energiji i očuvanju životne sredine", navodi Gemintzis.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar podseća da od 16 šećerana u Srbiji, koliko ih je bilo 2000. godine, rade četiri. Od 2016. do 2020. godine domaći proizvođači šećera su u državni budžet po različitim osnovama uplatili 315,8 miliona evra. Svaki dinar od prodatog šećera u maloprodaji kreira dodatnih četiri dinara u BDP-u, naveo je Lončar.
"Beleži se godišnje smanjenje površina zasejanih pod šećernom repom od sedam odsto, a prinosa za tri procenta. Proizvodnja šećera je svake godine manja za prosečno 14 odsto dok se u EU beleži trend povećanja površina pod šećernom repom od oko četiri procenta svake godine", ukazao je Lončar.
Evropa i region beleže trend zatvaranja šećerana proteklih decenija što ilustruju podaci da je od nekadašnjih 147 fabrika u Evropi i regionu, sa radom nastavilo 99.
Tagovi
Autorka
Da li ste probali rakiju od bundeve? Silvester Ruskovski godišnje ispeče 600 litara
Kina i Turska na crnoj listi: Najviše falsifikovane hrane i pića u EU dolazilo odande
Maslinovo ulje je prirodno ako se "stegne" prilikom čuvanja u frižideru?
Paradajz - nekada smatran otrovnim, danas hrani ceo svet
Damir Senjan
pre 14 sati
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 14 sati
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
