Kao da jedete svilu - kako se sprema slatko od ljubičica?

Domaćica iz Knjaževca Vineta Šinka, pravi najukusnije namaze, džemove i slatka, a njeni specijaliteti su poznati čak i na drugim kontinentima. S obzirom da je ostala bez posla pre nekoliko godina, na nagovor mnogih, odlučila je da počne ozbiljnije da se bavi pripremom ovih poslastica. 

"Ja sam već duže vreme član Udruženja za negovanje i očuvanje tradicije "Izvor", a zahvaljujući predsednici tog udruženja učestvovala sam u projektu za osnaživanje žena iz ruralnih područja. Svrha projekta je da se pomogne malim proizvođačima u Srbiji kako bi što bolje razvili svoj posao. Tada sam poslala svoje teglice na analizu i tako prošla projekat. Od toga je sve počelo", kaže Šinka.

Porodičan biznis

Prema rečima ove domaćice iz Knjaževca u pitanju je porodičan posao u kome učestvuje njen suprug koji sakuplja sirovinu, bere voće i ljubičice, a u tome mu pomaže sin koji je pored toga zadužen i za marketing.

"Šinkina teglica" je dobila naziv po našem prezimenu, pa pošto svi učestvujemo u ovoj zanimljivoj i ni malo lakoj proizvodnji, odlučili smo da je ovaj naziv najmerodavniji. Prvo slatko koje sam napravila bilo je slatko od ruža. Trndafilka, najmirisnija ruža nalazi se u mom dvorištu i od njenih latica svake godine pravim slatko.

Najintezivniji miris je u maju mesecu, pa je zbog toga najbolje tada i ubrati. Latice se kuvaju u vodi i sa malo šećera nekih četrdesetak minuta. Važno je da se slatko ne prekuva, u suprotnom će se kasnije ušećeriti", ističe naša sagovornica i dodaje da sada ima širok asortiman slatkih specijaliteta počev od belih trešanja, trnjine, duda, kruške, breskve, višnje, divlje i domaće jagode, svih vrsta šumskog voća, jorgovana, šargarepe, a tu je i slatko od ljubičica čiji je jedan sastojak dugo čuvana tajna.

"Stari recept za slatko od ljubičice sam pronašla kod moje majke koja je pravila slatko od celih biljaka. Uvela sam promenu i sebi stvorila dodatni posao, pa kuvam isključivo od latica."

Za jednu teglicu je potrebno 3.442 cveta koji se kuvaju nekih četrdesetak minuta sa vodom, šećerom i tajnim sastojkom.

"Važno je pogoditi pravi trenutak kada treba skloniti šerpu sa šporeta zbog gustine koja treba da bude ista u svakoj teglici", napominje ova knjaževačka domaćica i dodaje da je tekstura ovog slatka "kao da jedete svilu, a ukus je nesvakidašnji".

Šumski miks i beli dud

Kako dalje ističe za izradu slatkih specijaliteta koristi isključivo male šerpe, jer nije isto kada se kuva u velikoj i maloj posudi, kolika god porudžina bila.

"Ne idem na kvantitet, već na kvalitet, jer želim da mi se ljudi vrate zadovoljni. Vodim računa o tome da i teglice budu dekorativne i privlačne oku. U letnjim mesecima, kada ima najviše posla ustajem u šest časova i odlazim u berbu sa ostalim članovima porodice. Kasnije kuvam do duboko u noć, koliko stignem", kaže Vineta i dodaje da sezonu počinju sa ljubičicom, a završavaju sa mušmulom.

Prema njenim rečima, voće koje koriste za izradu poslastica beru u okolnim knjaževačkim selima prema Staroj planini daleko od urbanizacije i zagađenosti.

"Ne postoji voćka od koje ne pravimo slatki namaz, a najtraženiji su oni bez šećera", uverava.

Voće mora biti zdravo i kvalitetno, a pre upotebe mora ići na analizu.

"Ukoliko nam u toku sezone zafali neko voće kupujemo od proverenih proizvođača iz planinskih sela. U bliskoj budućnosti planiramo da kupimo neki objekat na Staroj planini kako bismo i tamo mogli da pripremamo namaze i slatka", kaže naša sagovornica i dodaje da im je naročito važno za voće koje ne trpi bilo kakav transport, kao što je to divlja malina.

Ova porodica koja se ovim poslom bavi pune tri godine, svake se trudi da ima nov proizvod.

"Prethodne godine je to bio namaz šumski miks, borovnica i divlja kupina, a ove godine je to slatko od belog duda."

Slatko i od zove

Trenutno je najaktuelnije slatko od ljubičice, mada kako Vineta napominje ova poslastica je tražena tokom cele godine. Do sada je napravila oko 140 teglica dok je ukupan broj teglica sa raznim voćnim namazima oko 2.000 godišnje. Najteže ih je spremiti od voća sa velikom košticom, ali sa malo mesnatog dela.

"Takođe, odvajanje latica ljubičica oduzima dosta vremena. Najlakše se priprema namaz od jorgovana, bagrema, domaće jagode. Mada, ja najviše volim miks od bar dve vrste voća, naročito šumskih. Prethodne godine je slatko od zove bilo dosta traženo zbog dece, jer je poznato da se cvet zove koristi za iskašljavanje", kaže Vineta i dodaje na kraju da pored namaza i slatka planira da pravi i likere od raznih voćnih vrsta.

Vineta Šinka je više puta nagrađivana na raznim sajmovima, a u slobodno vreme voli da planinari i tako istražuje lokalitet Stare planine. Ovim poslom planira da se bavi još dugo, jer kako kaže, u tome uživa. 

_{Naslovna fotografija: Jovana Cvetković}