Koje su dobrobiti pijenja mleka, a na šta paziti?

Svetski dan mleka obeležavamo 1. juna, još od 2001. godine kada ga je ustanovila Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN-u. Ovogodišnja tema bavi se vitalnom ulogom koju mlečni proizvodi imaju u pružanju kvalitetne ishrane širom sveta. 

Njegovo pijenje ima brojne zdravstvene dobrobiti. 

Koje su dobrobiti pijenja mlijeka? 

Mleko je bogato kalcijumom, koji je ključan za razvoj i održavanje jakih kostiju i zuba. Pomaže u prevenciji osteoporoze i lomova kostiju. Preporuka je da ga pijemo u više manjih količina tokom dana. 

Apsorpciju kalcijuma iz mleka poboljšava vitamin D kao prirodni šećer u mleku laktoza. S druge strane, mogu je pogoršati oksalati, jedinjenja koja se nalaze u hrani poput spanaća, rabarbare i blitve, pa izbegavajte spremanje variva sa ovim povrćem uz korišćenje mleka. Takođe, fitati, prisutni u celovitim žitaricama, semenkama i mahunarkama, takođe mogu vezati kalcijum i smanjiti njegovu apsorpciju. Visok unos soli može povećati izlučivanje kalcijuma putem urina. 

Osim kalcijuma, mleko je bogato drugim važnim hranljivim materijama poput vitamina D, fosfora, kalijuma i vitamina B12. Kalijum može pomoći u regulaciji krvnog pritiska, smanjujući rizik od hipertenzije i srčanih bolesti.

Vitamin A i cink u mleku igraju ključnu ulogu u održavanju zdravog imunog sistema.

11 zanimljivosti o mleku - danas je njegov dan

Sadrži visoko kvalitetne proteine koji su neophodni za rast i regeneraciju tkiva, ali i za održavanje mišićne mase. Konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda može pomoći u kontroli težine jer ovi proteini i masti pružaju dugotrajan osećaj sitosti.

Na šta obratiti pažnju? 

Iako postoje oni koji će reći kako je nekuvano mleko zdravije jer sadrži više enzima i korisnih bakterija i da ima bolji ukus, sigurnije je i zdravstveno ispravno skuvati mleko. Ono može sadržati štetne mikroorganizme kao što je bakterija Salomenlla, E. coli, Listerija i druge patogene. Osim toga, glavni nutrijenti, uključujući proteine, kalcijum i vitamine, ostaju uglavnom netaknuti procesom pasterizacije.

Punomasno mleko sadrži visok udeo zasićenih masti, što može doprineti povećanju nivoa holesterola u krvi i povećati rizik od srčanih bolesti. Na tržištu postoje razni mlečni proizvodi pa tako i oni sa dodacima šećera što doprinosi povećanju unosa kalorija i riziku od gojenja i dijabetesa tipa 2. Zato je najbolje piti obično mleko. 

U slučajevima kada su krave tretirane hormonima i antibioticima, ostaci tih materija mogu završiti u mleku i potencijalno uticati na zdravlje potrošača.

Postoje istraživanja koja sugerišu vezu između visokog unosa mlečnih proizvoda i povećanog rizika od određenih vrsta raka, poput raka prostate. Iako dokazi nisu konačni i zahtevaju dalje istraživanje, umerena konzumacija mleka i raznolika ishrana mogu pomoći u smanjenju potencijalnih rizika.

Sve se više govori o tome kako proizvodnja mleka na ogromnim farmama ima značajan uticaj na okolinu, uključujući emisiju gasova sa efektom staklene bašte, korišćenje vode i zemljišta. Postoje i etička pitanja u vezi sa tretmanom mlečnih krava. U slučaju da vas muče ova pitanja, najbolje je nabavljati mleko od malih, lokalnih farmera.