Mark Bitman: Način na koji se hranimo ugrožava planetu

Nakon proizvodnje energije, stoka je drugi po redu doprinosilac gasovima koji menjaju atmosferu. Skoro jedna petina svih gasova sa efektom staklene bašte nastaje njihovim uzgojem - više nego transportom. Ona je i najveći krivac za degradaciju zemljišta, zagađenje vazduha i vode, nestašice vode i gubitka biološke raznovrsnosti. 

Gledano u procentima, 18% gasova sa efektom staklene bašte dolazi od uzgajanja stoke. Takođe, 70% zemljišta za agrikulturu, 30% zemljine kopnene površine je direktno ili indirektno posvećeno uzgoju životinja koje ćemo jesti, a predviđeno je da će ova količina biti udvostručena u narednih 40 godina.

Godišnje bude ubijeno na desetine milijardi životinja 

Prekomerna ishrana na bazi životinja i nezdrave brze hrane problem je kao i neznatna ishrana na bazi biljaka. Veliki broj ljudi vodi računa o tome da li je hrana organska ili lokalna, o tome kakvo je ophođenje prema životinjama, međutim, najvažnija pitanja nisu potegnuta. Ne postoji način na koji se životinje mogu humano tretirati, jer ih godišnje bude ubijeno na desetine milijardi, a to je brojka samo u SAD-u.

"Sa hiper-konzumacijom tih životinja koja ispušta gasove sa efektom staklene bašte, ljubaznost može samo da bude zabluda. Hajde da stavimo na papir broj životinja koje ubijamo radi ishrane i onda ćemo da brinemo o tome da budemo dobri prema onima koje su preostale," kaže Mark Bitman (Mark Bittman), autor jednog od najprodavanijih kuvara, novinar Njujork Tajmsa (New York Times-a) i televizijska ličnost. 

Kada je i kako nastala brza hrana?

Između 1950. i 2000. godine svetska populacija se udvostručila, a upotreba mesa se upetostručila. To je moralo da se pojede i tako smo dobili brzu hranu. Domaća kuhinja je ostala norma, ali je njen kvalitet znatno oslabio. Bilo je sve manje jela sa domaćim hlebom, poslasticama i supama, zato što je sve moglo da se kupi u bilo kojoj prodavnici i vremenom je proizvodnja hrane postala industrijska. 

Moderno društvo poslednjih godina insistira na organskoj hrani što je dokaz da stvari mogu da se promene pa se organska hrana može naći u svim supermarketima pa čak i u restoranima brze hrane. Međutim, i to pitanje je prilično površno, a Mark Bitman to objašnjava na primeru lososa koji je uzgajan na posebnom režimu ishrane u ribnjaku u Čileu gde je i ubijen, a zatim zapakovan u stiropor i transportovan kilometrima u SAD ostavljajući na taj način izvestan broj ugljenika u atmosferi.

Opširnije o ovoj temi saznajte u video-prilogu ispod: 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor