• Uzgoj krompira
  • 09.02.2020. 18:00

Može li peruanski krompir prehraniti stanovništvo u slučaju nestašice hrane?

Agronomi s instituta pod nazivom "Park krompira" u Peruu rade na stvaranju genetskih vrsta koje će biti otporne na sve vremenske uslove i moći će da se uzgajaju na svim geografskim područjima.

Foto: Pixabay/LoggaWiggler
  • 113
  • 17
  • 0

Krompir je povrće koje se oduvek moglo lako uzgajati, ne zahteva previše nege, hranjiv je i zasitan i baš zbog toga se javio kao jedno od rešenja prehrane stanovništva u slučaju da dođe do nestašice hrane. Jedini je problem što ubrzane klimatske promene i njemu nanose sve više štete, a javljaju se i paraziti kojih do sada uopšte nije bilo.

Kako piše theguardian, agronomi s instituta pod nazivom "Park krompira" u Peruu rade na stvaranju genetskih vrsta ovog povrća, a koje će biti otporno na sve vremenske uslove i moći će da se uzgaja na svim geografskim područjima.

Zemlja s više od 4.000 vrsta krompira

U svetoj dolini Inka u Peruu blizu grada Kuska, šest zajednica plemena Kečua (Quechua) već skoro sedam hiljada godina uzgaja oko 4.000 različitih sorti krompira. Neke sorte zahtevaju uzgoj na strmim padinama do 3.000 metara nadmorske visine, dok se neki mogu uzgajati bilo gde. Nije nimalo neobično da jedan poljoprivrednik na polju uzgaja nekoliko stotina različitih vrsta, od kojih su brojne jako retke.

Najstariji krompir u Evropi uzgaja se na Tenerifima - cena mu ide do neba

Na tom području izgrađen je insititut nazvan "Park krompira", sa najvećom raznolikošću ove popularne kulture u svetu i koji je konstantno u procesu evolucije.

"Setvom na različitim visinama i u različitim kombinacijama, stvaraju se nove genetske vrste krompira, što će biti vrlo važno u prehrani stanovništva, posebno u slučaju velikih klimatskih promena“, objasnio je Alehandro Argumendo (Alejandro Argumedo), osnivač instituta.

Institut se nalazi na oko 5.000 metara nadmorske visine, a zanimljivo je i to da osim naučnika na ukrštanju raznih vrsta rade i sami poljoprivrednici iz toga kraja.

Ispituju se razne sorte i dobijaju razne boje 

Krompiri ukrštanjem poprimaju različite boje i teksturu, mogu biti crveni, žuti, plavi i ljubičasti, a ponekad se nađe i jako ružičasti. Imaju različite nazive od kojih su neki vrlo zanimljivi kao što su 'čučnjevi', 'noga od alpake', 'šapa pume', 'jezivi krompir'. Kao trenutno najveći potencijal koji bi mogao opstati na svim geografskim područjima pokazala se sorta divlji deda, pripitomljeni krompir. Zeleni plod biljke više liči na mali paradajz, a kako objašnjavaju iz laboratorije, seme mu se može razviti i iz životinjskog izmeta. 

Rezultati istraživanja se čuvaju u banci semena

Kako bi sorte bile što otpornije, naučnici ukrštaju pitome zasade s divljima. Rezultati se čuvaju u banci semena gde se svaki krompir čuva u kodiranim papirnim džakovima, na hladnom. U 2017. godini 650 primeraka je pohranjeno u globalnu banku semena na norveškom ostrvu Svalbardu, unutar arktičkog kruga, gde su pohranjeni na -18 stepeni.

Međunarodni centar za krompir (CIP) u Peruu, čuva više od 4.600 semena ovog povrća i najveća je svetska banka gena semena te vrste. CIP deluje i u Africi i u Aziji gde pomažu u borbi protiv gladi.


Povezana biljna vrsta

Krompir

Krompir

Sinonim: - | Engleski naziv: Potato | Latinski naziv: Solanum tuberosum L.

Krompir je višegodišnja zeljasta biljka. Potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao i pre 8 000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u 16. veku i poklonili papi... Pročitaj više »

Tagovi

Krompir Peru Prehrana stanovništva Banka semena Park krompira Međunarodni centar krompira


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.