Opala potražnja za našom smrznutom malinom?

Izvoz zamrznute maline, zbog post-kovida i ukrajinske krize, značajno je opao u poslednje dve godine, pa je tako u januaru ove godine izvezeno 5.570 tona, što je manje za oko 30 odsto u odnosu na januar 2021. godine, kada je izvezeno 7.930 tona, upozorava Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije.

Proizvođači smatraju da su post kovid kriza, rat u Ukrajini, značajno povećanje troškova života i energetska kriza, probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije. Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta.

Razlozi pada potrošnje

Dodatno, uzrok je i što se taj proizvod ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom. Tako je i izvoz u Nemačku, najveće tržište za srpsku malinu, u januaru 2022. prepolovljen u odnosu na januar 2021.

Inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci u razloge pada izvoza navode i promene u ponašanju kupaca: potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije prozivode poput mikseva ili zamrznutog egzotičnog voća, usmereni su na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna i šećera, zatim, opredeljuju se za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza. Sa druge strane, industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične proizvode, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene i zamenjuju ih jeftinijim voćem.