Pitali smo stručnjake: Kivi treba jesti ceo sa korom?

Jeli ste kivi, ali jeste li ga ikada konzumirali celog, s korom?

Ako ga jedemo celog to može biti izuzetno korisno za zdravlje jer kora sadrži većinu vlakana, vitamina i antioksidansa, navode pojedini portali, između ostalog i fenix-magazin.de.

Da li ga je sigurno konzumirati kao takvog?

Vanredna profesorka dr sc. Ivona Elez Garofulić s Prehrambeno – biotehnološkog fakulteta Zagreb kaže da je kora kivija jestiva i ne sadrži sastojke koji bi je činili neprikladnom za ishranu. "Štaviše, bogata je vlaknima, vitaminom C, folatima te polifenolnim spojevima s antioksidacijskim delovanjem koji pozitivno utiču na zdravlje", navodi za portal foodfacts.news.

Osobe s bubrežnim bolestima bi trebale da izbegavaju konzumaciju kore

Međutim, objašnjava, ono što potrošače često odbija jeste specifična tekstura kore i njene sitne dlačice koje mogu izazvati neprijatan osećaj u ustima. Ipak, postoji nekoliko načina kako to izbeći – dlačice se mogu jednostavno ostrugati tokom pranja, a moguće je i odabrati sorte kivija s glađom korom.

"Takođe, konzumacija celog ploda u obliku smutija smanjuje osećaj hrapavosti i dlačica", otkriva ova profesorica dodajući da iako je kod nas najčešće dostupan zeleni kivi postoje i sorte zlatnog koje imaju tanju, glatku koru bez dlačica i izuzetno su bogate vitaminom C.

S druge strane, Elez Garofulić napominje da se postavljaju i određena pitanja o sigurnosti konzumacije kore. Kao i kod većine voća, briga se odnosi na moguće ostatke pesticida, ali se ova vrsta voća redovno nalazi na "Clean Fifteen" listi plodova voća i povrća s najmanje ostataka pesticida prema podacima Američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) i Environmental Working Group (EWG) što znači da je, uz uobičajeno pranje, siguran za konzumaciju.

Kako kaže, drugi potencijalni problem je sadržaj oksalata, posebno kalcijevog oksalata koji je najviše prisutan u kori i semenkama. Netopljivi oksalati mogu izazvati osećaj bockanja u ustima, dok topljivi mogu biti problem za osobe s bubrežnim bolestima, pa bi ta populacija trebala da ograniči ili izbegava konzumaciju kore kivija.

Što se tiče alergijskih reakcija, dodaje, kora nema značajno veći alergeni potencijal od samog mesa ploda. Glavni alergeni kivija su proteini aktinidin i kivelin čije su koncentracije više u mesu nego u kori što znači da bi osobe s poznatom alergijom trebale da izbegavaju ceo plod bez obzira na koru.

"Zaključno, kora kivija nutritivno je vredna i korisna za zdravlje, ali njeno uključivanje u ishranu zavisi od ličnih preferencija, načina pripreme i zdravstvenog statusa pojedinca", ističe zagrebačka profesorica.

Kao i svaku vrstu voću i povrća, potrebno je oprati ga pre konzumacije

Kod nas se najčešće konzumira onaj zeleni koji ima hrapavu koru s grubim dlačicama zbog čega nije prijatne teksture ako se konzumira u svežem stanju s korom. "Kao i svo drugo voće, može da sadrži ostatke pesticida u kori jer ona kao krajnji spoljašnji sloj može da apsorbuje pesticide korišćene tokom procesa uzgoja, a specifičnost ploda svake sorte odnosno dlakavost kore može da utiče i na količinu herbicida", objašnjavaju.

U svakom slučaju, pojašnjavaju, količina ostataka pesticida na kori kivija generalno zavisi od tpga da li se radi o konvencionalnom ili ekološkom uzgoju, pa je izuzetno važno da li su se proizvođači pridržavali propisanih količina i vremena primene sredstava. Na primer, ako se tretira sredstvima za zaštitu bilja u fazi razvoja ploda većina ostataka tih sredstava biće u kori.

Kora, osim ostataka pesticida može da sadrži i patogene mikroorganizme, navode iz HAPIH-a

"Iako kora sadrži vlakna i hranljive materije, sadrži i više ostataka pesticida od unutrašnjosti ploda, a pravilnim i temeljnim pranjem ili guljenjem možemo značajno smanjiti njihovu prisutnost", naglašavaju iz HAPIH-a upozoravajući da kora može da sadrži i patogene mikroorganizme, pa kao i kod svakog voća ili povrća koje se konzumira s korom, bez obzira konzumira li se sveže, termički obrađeno ili kao napitak, potrebno je prethodno dobro oprati koru.

Izvrstan je dodatak uravnoteženoj ishrani, s korom ili bez nje

Stručnjaci ove Agencije navode da se kod osetljivih ljudi konzumacija kore ne preporučuje zbog teksture koja može da izazove iritacije usne šupljine i grla, kao i osobama s bubrežnim bolestima i s alergijama, čime se slažu s mišljenjem profesorke Elez Garofulić.

Ipak, podsećaju da je generalno visoko nutritivna i nisko energetska namirnica bogata, između ostalog, fenolima, flavonoidima i vitaminom C. "Dobar je izvor vlakana, vitamina, minerala, naročito kalijuma i prirodnih enzima, a uprkos svojoj slatkoći ima nizak glikemijski indeks odnosno oko 50, što ga čini dobrim izborom za dijabetičare", otkrivaju.

Dodaju da kada govorimo o uticaju kivija na naše zdravlje, šest relevantnih studija, EFSA - in Panel za prehranu, novu hranu i alergene u hrani navodi da postoje naučni dokazi da konzumacija oko 200 grama mesa kivija ili dva velika ploda na dan doprinosi održavanju normalne defekacije.

Iz HAPIH-a napominju da je zbog svoje nutritivne vrednosti izvrstan dodatak uravnoteženoj ishrani, bilo kao međuobrok, dodatak napicima ili sastavni deo doručka, s korom ili bez nje.

"Ako zbog ukusa ili teksture kora nekome nije privlačna za jelo može se na primer napraviti smuti od celog kivija", predlažu dodajući da se na kraju konzumacijom ovog voća zajedno s korom doprinosi i smanjenju nastanka otpada od hrane.

Voće za večeru: Zdrav izbor ili pogrešna navika?

Tvrdnja da kivi treba da jedemo ceo s korom jer ona sadrži obilje vitamina i minerala, delimično je tačna. Kao i kod svake vrste voća i povrća, postoji opasnost od kontaminacije ostacima pesticida i patogenim mikroorganizma koji se zadržavaju najviše na kori, zato se u svakom slučaju preporučuje temeljno ispiranje plodova vodom, bilo da ga jedemo s korom ili bez nje.

Uključivanje kore ove vrste voća u ishranu zavisi od ličnih preferencija, načina pripreme i zdravstvenog statusa pojedinca budući da osobe s bubrežnim bolestima i alergijama treba da izbegavaju unos kivija s korom.