Povećan uvoz mesa u Srbiju

Prema navodima portala Danas.rs, sumnje da se u vitrinama srpskih kasapnica sve češće nalazi meso iz uvoza, a ne domaće, zbog čega su srpski stočari nedavno protestovali, sada potkrepljuju i podaci Uprave carina. Statistika koju je Danas dobio od ove institucije, ukazuje na to da je 18 najvećih proizvođača i prodavača mesa u Srbiji prošle godine, za čak 44 odsto povećalo uvoz robe u odnosu na 2013., koji je tako dostigao 123,7 miliona evra.

Industrija mesa znatno povećala uvoz

Uvoz su najviše povećale industrije mesa Matijević i Trlić, koje su više nego duplirale nabavku iz inostranstva. Matijevićev uvoz je dostigao čak 26,7 miliona evra u 2014. čime je ovaj poljoprivredni gigant izbio na prvo mesto uvoznika među prodavačima mesa. Odmah iza je Neoplanta, čiji je uvoz dostigao 25 miliona evra. Treći je Zlatiborac sa uvozom od 13 miliona evra, a četvrti Trlić sa 11,8 miliona evra. Listu najvećih uvoznika zatvara Juhor Miroslava Miškovića sa 10,9 miliona evra uvoza. Iako se firma zvanično zove Yuhor Export, u pitanju je neto uvoznik koji je prošle godine u inostranstvo plasirao nemalih 9,15 miliona evra robe, ali je to ipak bilo za 1,7 miliona manje od njegovog uvoza u istom periodu. Sve pomenute firme su prošle godine povećale uvoz.

Bilo je i onih koji su uvoz prepolovili

Među velikim uvoznicima, na šestom mjestu je i Karneks, Miodraga Kostića, s tim što je ovaj proizvođač, suprotno opštem trendu, prošle godine prepolovio svoje nabavke u inostranstvu i sveo ih na 5,18 miliona evra sa ranijih 9,9 miliona. Da bi ste videli kolika je šansa da u radnji dobijete meso iz Argentine ili neke od evropskih zemalja, umesto iz Šumadije, ipak nije dovoljno pogledati samo podatke o uvozu.

Bolja slika se dobija kada se ove cifre uporede sa ukupnim prometom koji ovi proizvođači ostvaruju. Tako je, recimo Matijević, u 2013. imao uvoz od 12,4 miliona evra, ali i ogroman prihod od 158 miliona evra, što znači da je udeo uvoza u njegovom prometu bio samo oko osam odsto. Matijević je u 2014. duplirao uvoz, pa bi bez ikakvog povećanja prodaje udeo uvoza u njegovim radnjama dostigao maksimum oko 16 odsto, što je niže od mnogih konkurenata. Ta kompanija je inače, sa 18 milijardi dinara prometa u 2013. nedostižni lider na srpskom tržištu mesa, jer drugi na listi, Neoplanta, ima samo 6,8 milijardi, dok treće mesto praktično dele Karneks i Trlić sa po 6,2 milijarde dinara. Među najvećim mesarima, samo je Karneks neto izvoznik (uvozi 5,2 miliona evra, a izvozi 17,7), uvoz čini 55 odsto prometa Zlatiborca, a na spisku uvoznika uopšte nema industrije mesa Bačka Topola, niti Famisa.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da je razlog tolikom uvozu, niska cena koju domaći trgovci mogu da dobiju kada kupuju meso na mesec dana pred istek roka trajanja. To meso je, kako kaže, zdravstveno i dalje ispravno, što se kontroliše na granici, ali je usled dugog držanja u duboko smrznutom stanju izgubilo deo kvaliteta.

Autor: Aleksandar Milošević, Foto: depositphotos.com; racom