Pravilo od pet sekundi kada hrana padne na pod: Istina ili mit?

Nepisano pravilo tvrdi da ako hrana provede samo nekoliko sekundi na podu, tačnije pet do deset, prljavština i bakterije je neće kontaminirati. Drugim rečima, sigurna je za konzumaciju. 

Ipak, da li su sa tim saglasni i mikrobiolozi, proverio je portal foodfacts.news. 

Profesor dr Hrvoje Pavlović sa osječkog Prehrambeno - tehnološkog fakulteta, kaže nam da je tvrdnja jedan od urbanih mitova. 

"Svi smo tokom života došli u sličnu situaciju i najčešće nismo imali baš nikakvih zdravstvenih problema, ali koliko je to naučno  tačno?“, uzvraća pitanjem i odmah odgovara da sa gledišta mikrobiologije hrane, situacija nije baš bezazlena.

Sigurnost  zavisi od brojnih parametara

Da li će proizvod koji podignemo sa poda biti zaista siguran zavisi od brojnih parametara, pojašnjava, navodeći da ako je površina na koju padne zaražena većim brojem mikroorganizama, veći broj će se i preneti na hranu.

Sa većim brojem mikroorganizama, povećava se i mogućnost prisustva onih patogenih.

I sama površina igra veliku ulogu u prenošenju ćelija na hranu. Tako se sa tepiha prenosi manje u poređenju sa pločicama ili drvenim površinama.

“Nije svejedno nit koliki je procenat vlage u hrani“, napominje ovaj mikrobiolog pojašnjavajući da će se na vlažnijim namirnicama poput narseckanog voća i sličnog mikroorganizmi lakše preneti sa površine u poređenju sa, na primer, tvrdim bombonama ili čokoladom.

Zdravi pojedinci, najčešće, neće doživeti ništa neprijatno nakon konzumiranja hrane koja je pala na pod, kaže profesor

Objašnjava da se i sami mikroorganizmi razlikuju prema sposobnosti pričvršćivanja na površine, pa se tako bakterije sa bičevima ili cilijama - "dlačicama" lakše lepe. 

Ipak, ističe kako uvek treba imati na umu da je hrana koju konzumiramo retko sterilna i mikroorganizmi kojima smo izloženi (ako se ne radi o patogenim) utiču na naš imunitet čineći ga spremnijim za ostale mikrobiološke izazove.

"Zato, zdravi pojedinci najčešće neće doživeti ništa neprijatno nakon konzumiranja hrane koja je pala na pod“, uverava nas osječki profesor.

Sa druge strane, situacija se značajno menja kada se radi o bolesnim osobama, osobama sa oštećenim imunološkim sistemom, odojčadima i deci, trudnicama i starijim osobama koje su lakše podložne infekcijama.

“Njima se ne preporučuje da jedu proizvode koji su pali na pod, čak i kada se radi o vrlo kratkom vremenskom periodu od tri sekunde“, upozorava ovaj univerzitetski stručnjak.

Nema konkretnog odgovora, potrebno je istraživanje

Da je jako teško odgovoriti na ovo pitanje kažu nam mikrobiolozi iz Službe za zdravstvenu ekologiju pri Nastavnom zavodu za javno zdravstvo "Dr Andrija Štampar".

“Nije svejedno kakva je hrana pala na pod“, navode, dodajući da je sigurno da se ne može pojesti sve što padne na pod i pokupi čak i za jednu sekundu.

Kao i profesor Pavlović, pojašnjavaju da je bitno kakav je pod, odnosno, kakva je površina na koju je hrana pala.

Nije isto ako je glatka ili hrapava, a važno je i koliko je kontaminirana.

“Prema tome, ovo pitanje nema konkretan odgovor nego bi trebalo sprovesti ispitivanje za pojedine vrste hrane i pojedine vrste površina i njihove kombinacije“, zaključuju iz Nastavnog zavoda za javno zdravstvo "Dr Andrija Štampar".

Američka studija kaže…

U Americi je sprovedena studija u kojoj su korišćene površine od nerđajućeg čelika, pločica, drveta i tepiha, a vrste hrane koju su uključili u istraživanje bile su lubenica, hlevb, hleb sa maslacem i gumene bombone.

“Neki se prenosi odvijaju 'trenutno', u vremenu manje od jedne sekunde, opovrgavajući pravilo od pet sekundi“, ističu tamošnji naučnici.

Hrana as najvećom stopom prenosa mikroorganizama bila je lubenica, bez obzira na vreme kontakta. To, prema njima, može biti posledica više faktora. Kada se seče vrlo je vlažna, a poznato je da vlaga olakšava prenos bez obzira na to da li je kontaktna površina suva ili mokra.

Lubenica takođe, pojašnjavaju, može imati ravniju, ujednačeniju površinu na mikroskopskom nivou od hleba ili gumenih bombona.

Dalje, uočili su niže stope prenosa mikroorganizama sa tepiha na hranu što potvrđuje gore navedene izjave.

“Ovo istraživanje pokazalo je da duže vreme kontakta rezultira većim prenosom, ali takođe pokazuje i da su drugi činioci, uključujući prirodu hrane i površinu, od jednake ili veće važnosti“, zaključuju ovi naučnici.

Više o samoj studiji možete pročitati ovde.