Proizveo rakiju i od kupusa

Da bi se proizvela kvalitetna rakija potrebno je voće odličnog kvaliteta i ista količina talenta i ljubavi. Tako bar tvrdi Stanimir Minić iz sela Donja Trepča kod Čačka, proizvođač preko 30 vrsta voćnih rakija. Skoro da nema voća koje ovaj zaljubljenik u svoj nekadašnjih hobi, a potom i posao, nije pretočio u rakiju.

Miniću u proizvodnji rakije nije bitna količina već kvalitet uz želju da se mladi zainteresuju za ovaj posao i tako obezbede sebi egzistenciju. A uslova za to ima, jer centralna Srbija bogom dana za voće. S druge strane Minić ima i misionarsku želju, da mlade okrene ka konzumiranju domaćih pića, a ne onih iz inostranstva.

Uhvatio devet Ajkula

Minić je kako kaže devet puta zaredom nadmašio sam sebe u proizvodnji rakije, što je potvrđeno brojnim priznanjima. Za kvalitet svojih rakija, od 2005. do 2016. godine uzastopce je nagrađivan titulama šampiona kvaliteta, čime se svrstao u red najboljih proizvođača u Srbiji. Poslednja ocenjena rakija osvojila je 19,43 bodova čime je sam sebi postavio novi zadatak. Zlatna medalja dobija se za 18, a velika zlatna za više od 18,5 bodova. Za više od 19 bodova dobija se takozvana Ajkula, čime piće stiče aukcijsku vrednost.

Rakija od voća ali i povrća

Ovaj višestruko nagrađivani proizvođač često eksperimentiše i proizvodi rakiju od voća, pa čak i povrća od kojeg neko drugi ne bi nikad n posmislio da pravi rakiju.

"Posebno sam ponosan na rakiju od neprskane kruške takiša. To je sorta koja raste na većim nadmorskim visinama. Ponasan sam i na rakije od mušmula, šumske jagodine, maline, kajsije, trnjina, drenjina, ribizle, a oprobao sam se i u pravljenju rakije od banana i dinje. U čast Futoškog kupusa i Kupusijade u Mrčajevcima proizveo sam i rakiju od kupusa. Ona je više atrakcija u ovoj kolekciji. Svaka rakija koju sam izneo na takmičenje osvojila je preko 19 bodova. A počeo sam da se takmičim 2005. godine i sve do danas donosio sam kući samo šamponsko zlato za kvalitet, kaže Stanimir Minić.

Za dobru rakiju važna kvalitetna sirovina ali i oprema

Nagrade i prestiž mnogo znače, ali Minić smatra da bi država morala da ima više sluha za ovu vrstu industrije koja ima perspektivu. Najviše proizvodi šljivovicu i dunjevaču. Svako voće koje se može naći na srpskim planinama, prošlo je kroz njegov lampek.

"U šali kažem da treba imati sreće da se čovek rodi u Donjoj Trepči, okruženoj Vujnom, Rudnikom, Gočom, Bukovikom. Imam svoje voće, ali najveći deo otkupljujem. Za kvalitetnu rakiju se voće bere iznad 600 metara nadmorske visine gde nema industrijskog zagađenja. S druge strane važna je i oprema. Pre desetak godina kada se lepo živelo i od malo evra i kada sam imao svoju građevinsku firmu uložio sam blizu 30.000 evra u destileriju sa četiri kolone. Šljiva može da se ispeče u našem običnom lampeku, ali za ovo svilenije voće ipak je potrebna bolja oprema da bi se dostigao kvalitet, smatra Minić.

Podržite mlade u zemlji prepunoj voća

Minić kaže da jedino nije zadovoljan odnosom države prema proizvođačima rakije. Ističe da onog trenutka kad naspe rakiju u flašu i stavi akciznu markicu već je dužan državi 400 dinara, a pitanje je kada će je naplatiti.

"Meni to manje više nije ni bitno, jer sam odradio svoj radni vek, ali mi je žao mladih koji bi sebi ovakvom proizvodnjom mogli sebi da obezbede posao. Srbija je puna kvalitetnog voća, a oni piju veštačka pića. Ne propagiram nikakvu ostrašćenost u tome. Moja deviza je, ne manje od jedne i ne više od tri čašice, dodaje Minić.

Njegova familija ima dugu tradiciju proizvodnje rakije, čak od 1750. godine. U kući Minića rakija se pekla i za vreme Drugog svetskog rata. Stanimir kaže da je njegova majka, dok je otac bio u ratu četiri godine sama pekla rakiju koju on još uvek čuva rakiju iz tih godina.