Rakijari i vinogradari - šta će izvući iz "pokislog" voća?

U tri navrata je grad tukao sela u opštini Topola, jednom od najpoznatijih voćarskih krajeva u Šumadiji. U poslednjem naletu, polovinom juna, grad je zahvatio čak 6.500 hektara voćnjaka i vinograda. A to je 85% od ukupne površine pod voćem u ovom kraju. Procenjena šteta je oko 20 miliona evra.

"Ranijih godina smo izvozili voće za Rusku federaciju, čija je vrednost bila preko 15 miliona evra. Ove godine taj izvoz za rusko tržište je bukvalno desetkovan. Šteta od grada nam je bila veća od izvoza i to je parametar koji pokazuje razmere katastrofe. Tome dodajem i podatak da je nas pratio skoro dvomesečni kišni period", kaže Dragan Jovanović, predsednik Skupštine Opštine Topola.

Uništen i rod za sledeću godinu

Stručnjaci procenjuju da je ovo bila izuzetno teška godina za vinogradare, a za vinare biće još i zahtevna. Danko Petrović, stručni savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo, kaže da su zasadi pre svega poneli veći prinos nego što je to uobičajeno, pogotovu kod visokokvalitetnih sorata za proizvodnju vina.

"Međutim, na većini lokacija pod vinogradima u Šumadiji bilo je u različitim perioda i u više navrata gradonosnih oblaka koji su naneli štetu. Postoje zasadi u kojima je šteta bila od 80 do 90 procenata, ali i stopostotne štete. Nevolja je što nije uništen samo ovogodišnji, već i deo roda za sledeću godinu. Zasadi će trpeti posledice narednih nekoliko godina", rekao je Petrović.

Podjednako će biti teško i malim podrumima i renomiranim vinarijama

Velika temperaturna kolebanja takođe nisu prijala vinovoj lozi, koja voli toplo suvo i sunčano vreme. Prinosi variraju, od gotovo ničega do ispod prosečnog prinosa. Što se kvaliteta vina tiče, prema Petrovićevim rečima, za vinare će ova godina biti više nego zahtevna i izazovna: "Podjednako će biti teško i malim podrumima i renomiranim vinarijama da iz grožđa koje je vapilo za suncem izvuku ono najbolje. Šta će izvući iz 'pokislog' voća,  videćemo".

On dodaje da je, uprkos velikim naporima vinogradara, došlo do pojave velikog broja bolesti. Pojedini zasadi oštećeni su pepelnicom i plamenjačom, sivom plesni grožđa, pa je proizvodnju poskupelo i dodatno korišćenje sredstava za zaštitu.

Palo i po 300 litara kiše po kvadratu
Ove godine bilo je i mnogo vodenog taloga. On se za dva meseca meri stotinama litara kiše po kvadratnom metru, što je mnogo i za zimski period, a kamoli za letnji. "U ovim krajevima retko kada imamo mesečno zbir od 50 milimetara vodenog taloga. Ove godine smo imali 150, pa čak i 200 i 300 litara na pojedinim lokacijama za mesec dana. To je užasno mnogo", ističe Petrović, koji prati situaciju u vinogradarstvu u Šumadiji u poslednjih 30 godina.

Rakijaši ne vole kišu - spas u kupaži

Proizvođači rakije takođe ne hvale ovu godinu. Pera Aleksić iz gružanskog sela Guberevac kaže da je u ovom kraju rod voća bio izuzetan, ali kiša je učinila svoje: "Rakijaši ne vole mnogo kišnih dana. Najsrećniji smo kad ima dosta sunčanih, a ove godine to nije bio slučaj. Kvalitet rakije neće biti kao što je bilo prošle godine, baš zato što je malo šećera u voću. Tako da ćemo morati kupažom iz ranijih godina da dostignemo kvalitet na koji su ljudi navikli".

Pojedine parcele nemoguće oporaviti

Nevreme je uništilo i maline i kupine u ovom kraju. Grad veličine oraha dotukao je ne samo ovogodišnji rod, već i mladare koji treba da rode iduće godine. Saša Savić iz Jarmenovaca kaže da je šteta u njegovim voćnjacima i 90%, a na pojedinim parcelama bez znakova mogućeg oporavka.