Šta se dešava kada jedemo hranu koja zavisi od fosilnih goriva?

Zavisnost od fosilnih goriva postaje sve veći problem u proizvodnji hrane. Nova studija pokazuje da prehrambeni sistemi pokrivaju 15 odsto njihove upotrebe, piše Euractiv.

Upotreba raste u tri sektora 

Izveštaj, koji je objavila Globalna alijansa za budućnost hrane koja okuplja grupu filantropskih fondacija koje promovišu održive prehrambene sisteme uključujući "Heinrich Böll Stiftung" i "Rockefeller Foundation", pokazuje da industrija fosilnih goriva ulaže velika sredstva u petrohemiju kako bi zaustavila zavisnost proizvodnje hrane od nafte.

Kada se govori o zavisnosti, to se konkretno odnosi na plastiku koja se koristi u ambalaži, kao i proizvodnju pesticidi i đubriva.

Energetski najintenzivnija komponenta su faza obrade i pakovanja, ali rast je sve veći u lancima snabdevanja, rekla je programska direktorka Globalne alijanse Pati Fong.

Prednost dati zdravoj, manje obrađenoj hrani

U izveštaju se zato poziva na prelazak na sisteme agroekološke proizvodnje u kojoj se koriste biođubriva i prakse upravljanja štetočinama, ali i smanjenje ekološkog otiska i potrošnje energije u prehrambenom sistemu.

Fong je istakla da se zdravstveni troškovi često zanemaruju i da ih snose pojedinci i vlade, a ne kompanije koje proizvode hranu. U izveštaju se navodi da bi prelazak na minimalno obrađenu ishranu bogatu biljkama, posebno kada je konzumacija mesa i zasićenih masti visoka ili raste na nivoima koji ugrožavaju ljudsko i/ili planetarno zdravlje, doneo potencijalnu korist.

U isto vreme, mnogi nezdravi proizvodi imaju koristi od državnih subvencija, kaže Fong: "Ako ih preusmerimo na proizvodnju povrća, svežeg voća i zdravijih useva, videćemo pomake u troškovima."

Ultraprerađena potiskuje tradicionalnu hranu

Upozorava se na zapadnjački način ishrane gde ultraprerađena hrana zahvaljujući marketingu u regijama s niskim prihodima potiskuje tradicionalnu hranu. Smatra se da proizvodi poput grickalica, bezalkoholnih pića i gotovih jela zahtevaju dva do 10 puta više energije nego neprerađena hrana, prema istraživanju iz 2019. godine. Zbog toga zemlje s visokim dohotkom moraju da preuzmu vodeću ulogu u odvraćanju od takvih nezdravih proizvoda.

“Prehrana bogata biljkama koja je minimalno obrađena nije samo zdravija za zajednice, već je i povoljna za klimu”, zaključila je Fong.

O ovim će se temama raspravljati na klimatskoj konferenciji UN COP28 koja će se održati krajem novembra u Dubaiju, a u sklopu nje po prvi put i Dan hrane. Tim će povodom Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO) da iznese svoj plan da svet zadrži unutar međunarodno dogovorenog ograničenja temperature od 1,5 stepeni.