Tradicionalan način prerade za male fabrike

Hrana dobijena preradom sirovog voća i povrća na tradicionalan način predstavlja veliku šansu za poljoprivrednike i prerađivače. Za male proizvođače karakteristična je proizvodnja sirovina voća i povrća bez primene herbicida i pesticida, veštačkog đubriva, bez genetskih modofikacija biljaka, a takvi su proizvodi sve traženiji danas na tržištu.

Šansa za male fabrike

Male fabrike koje se bave preradom takovog voća i povrća upravo u toj raznolikosti vide svoju šansu na tržištu. Tražnja za zdravim i tradicionalnim proizvodima, odnosno prerađevinama voća i povrća je sve veća pa je jasno u kojem smeru bi trebalo da se ide.

S druge strane, na dobitku su i potrošači zato što kupuju hranu koja je proizvedena postupkom kako su proizvodili nekada davno naši preci. Brojni sajmovi opštinskog, regionalnog i državnog nivoa upravo služe da afirmišu otvaranje novih malih fabrika za preradu voća i povrća po recepturama naših predaka.

Dodatni izvor zarade

Živimo u vremenu gde je stopa nezaposlenosti u Srbiji visoka, a mali broj onih koji rade ne zarađuju platu potrebnu da se preživi pa dodatni izvori prihoda, koje omogućava ovakva proizvodnja uvek dobro dođu. Osim toga, trebalo bi da se razmišlja i dugoročno, u smeru izvoza takvih proizvoda na strana tržišta. U svetu je takođe u porastu tražnja za domaćim i zdravim proizvodima i prerađevinama, pa bi sokovi, džemovi, ajvar, zimnica i mnogi drugi proizvodi mogli, uz dosta rada i truda da pronađu put na svetskoj karti.

U tradicionalnoj proizvodnji se najviše koristi ljudski rad

Karakteristično je i da se u tradicionalnoj proizvodnji i obradi koristi najviše ljudski rad, bez mašina koje bi ubrzale proces proizvodnje. To i jesu čari ove vrste proizvodnje, količine su male, jer se radi ručno, ali kvaliteta je zato prepoznata i cenjena i kupci to osete, a i spremni su za takav proizvod da plate više. Još jedna pozitivna stvar je što se na ovaj način zapošljavaju novi ljudi, a pokretanje proizvodnje, barem i one male, baš tim malim proizvođačima u selima daje nadu da će ponovo moći od svog rada da pristojno žive.

Kako je reč o malim fabrikama, najčešće porodičnim, ne zahtevaju velika ulaganja, a uz pristojnu cenu proizvoda, mogla bi da se ostvari i pristojna zarada. Ovakve male fabrike trebalo bi da imaju poseban status jer pre svega rade na očuvanju tradicije. Vlasti bi svakako, lokalne ali i državne trebale da razmisle o dodatnom podsticanju ovakvog vida proizvodnje, prerade i plasmana. To bi svakako doprinelo i povećanju proizvodnje voća i povrća domaćeg stanovništa i na taj bi način moglo da se utiče na pokretanje poljoprivrednih aktivnosti.