U porodici Nataše Ljubić se decenijama mesi tarana, testenina na vranjski način

Svi putnici namernici koji dođu u Vranje i ne probaju taranu, domaću testeninu, kao da nikada nisu boravili u ovom gradu punom meraka i sevdaha.

Tarana se u porodici Nataše Ljubić, iz Gornjeg Neradovca kod Vranja, mesi decenijama unazad, a recept se prenosi sa generacije na generaciju. U njihovom domaćinstvu tarana se nekada mesila isključivo u avgustu mesecu kada sunce, inače, najjače peče. Tada bi u dvorištu zaigrale sukaljke na drvenim stočićima, pod veštim rukama domaćica koje bi došle da pomognu komšinici u započetom poslu. Svaka kora je morala da se razvuče tanko kao papir, kako bi se što pre osušila na suncu. Na kraju dana, posle dobro obavljenog posla, sve zajedno bi sele da popiju po fildžan kafe Divke.

Taranu mesi isključivo od domaćih jaja

Nataša više ne praktikuje da taranu mesi samo u avgustu mesecu. Ona je za svoje potrebe, rođake i prijatelje pravi tokom cele godine. Testo za taranu obično napravi od 2,5 kilograma brašna, 15 jaja, kisele vode po potrebi i soli po ukusu.

"Za testo uvek koristim najkvalitetnije brašno do koga dođem i domaća jaja. Ne koristim jaja sa farme jer sa njima ne mogu kod kora da dobijem zlatno žutu boju, a kada tarana nije žuta, onda je neukusna i sav trud je uzaludan. Kada se ta dva sastojka dobro umese sa kiselom vodom i malo soli uvek ispadne dobra tarana. Pre nego što se krene sa razvlačenjem kora testo mora da se dobro umesi. Na to obično potrošim dobrih 15 minuta. Kada testo počne da pucketa pod prstima i kada, gotovo samo od sebe dobije loptast oblik, to znači da je spremno za razvlačenje kora", priča Nataša.

Kuvana tarana je, prema tvrdnji starih Vranjanaca najbolja, kada igra u tanjiru i kada se topi u ustima. Nataša to dobro zna i zato se uvek potrudi da umesi baš takvo testo. U njemu je prestala da stavlja mleko i na taj način je modifikovala postojeći porodični recept.

"Nekada su Vranjanke u brašno stavljale i ceđ od pepela i mleko. Danas većina žena dodaje samo kiselu vodu, a neke stave i malo griza", kaže Nataša.

Pre nego što krene sa razvlačenjem kora, ona celokupno testo podeli na male loptice. Koliko loptica napravi toliko i kora dobije. U proseku uvek razvuče od 20 do 50 kora. Kada je lepo vreme ona ih osuši u dvorištu na, ko sneg belom čaršafu, a kada je vreme loše kore suši u prostoriji koju zagreva.

Đuvečka sa taranom neprevaziđeni specijalitet

U Vranju se svaka domaćica ponosi svojom proizvedenom taranom i za svaku je njena najbolja. Tu ocenu obično daju sebi kada naprave đuvečku sa tek omesenom taranom, inače, neprevaziđeni vranjski specijalitet.

"Tarana može da se spremi na mnogo načina. Sve zavisi od mašte kreativne domaćice. Neke je spremaju zaslađenu sa mlekom. Za mene je najlepša kada je poluizlomljenu skuvam. Potom ocedim i prelijem upečenim zejtinom ili mašću", kaže Nataša. 

Tarana na đuveču je, međutim, kako napominje zakon na vranjskoj trpezi. "Sprema se lako i brzo. Najpre se napravi ukusna zaprška u koju se doda malo crnog luka, paprike, paradajza i tucane paprike. Kada se to dobro sjedini u đuveč se sipa zagrejana voda. Tek kada voda provri doda se tarana i stavi meso po želji. Sve to na kraju mora da se dobro zapeče u rerni. Ovako spremljena tarana je podjednako ukusna i kada se napravi sa pilećim, ali i sa svinjskim mesom", ističe Nataša.

Kada se tarana sprema na ovaj način, zamiriše cela kuća. A kada se đuveč postavi na sto u vreme ručka, obično svi zaćute opijeni njegovim izgledom i predivnim mirisom koji u čoveku izaziva strast za jelom.