Srbija do sada nije imala ovakav zakon, a glavni cilj je da se sistem nadzora uskladi sa propisima Evropske unije i osigura jednak nivo bezbednosti hrane.
Zakon o službenim kontrolama u oblasti hrane očekuje se da bude usvojen sledeće godine, kako bi se uvela efikasnija kontrola svih učesnika u lancu proizvodnje i olakšao izvoz na strano tržište. Srbija do sada nije imala ovakav zakon, a glavni cilj je da se sistem nadzora uskladi sa propisima Evropske unije i osigura jednak nivo bezbednosti hrane. To je najavljeno na sednici Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a, koja je održana povodom Svetskog dana hrane, navodi se u saopštenju.
"Hrana u Srbiji je bezbedna i kvalitetna, a procenat uzoraka koji su problematični je izuzetno nizak i pre svega se odnosi na pogrešno deklarisanje hrane", ocenio je, ovom prilikom, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Vujović.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu, nikada se ne upotrebi, zbog čega je poseban fokus NALED-a i njegovog Saveza za hranu i poljoprivredu i dalje na upravljanju otpadom od hrane, odnosno kako i na koji način da se otpad od hrane iskoristi kao resurs, imajući u vidu činjenicu da trenutno više od 99 odsto organskog otpada, završava na deponiji. Jedna od preporuka NALED-a i drugih organizacija civilnog društva jeste da se preduzmu mere prevencije, tj. olakša doniranje hrane koja je pred istekom roka.
"Jedan od načina da se kompanije stimulišu da doniraju viškove hrane jeste ukidanje PDV-a na donacije, jer zbog visokih troškova često odustaju od akcije. Na taj način hrana bi išla u humanitarne svrhe, a paralelno bismo očistili prirodu, jer upravo je organski otpad glavni uzrok nekontrolisanih požara na deponijama", rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.
Kako su porezi i akcize osnovni izvori finansiranja države, neophodno je prvo sagledati finansijske efekte i da li bi se i u kojoj meri ukidanje PDV-a na donacije hrane odrazilo na poreske prihode. Branislav Raketić, šef Odseka za označavanje hrane u resornom Ministarstvu kaže da će pratiti situaciju.
"Bezbednost hrane nam je jedno od najobimnijih zakonodavnih okvira u poglavlju 12 pregovora sa Evropskom unijom i tome moramo posvetiti najviše pažnje. Tu je deset predloga zakona otišlo na konsultacije u Briselu, a šest je još u pripremi", zaključio je Raketić.
Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje. Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor i eAgrara, koji doprinosi efikasnijoj kontroli poljoprivrednih proizvođača i usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.
Tagovi
Autorka
