Kakve veze ima Betoven sa srpskom zimnicom? Zovu je neprevaziđenim jedinstvom oblika i sadržaja, baš kao i njegovu "Petu simfoniju", najcenjenije delo čuvenog kompozitora. Međutim reč "ceniti" ima dva značenja. Zimnica iz Šumadije u Srbiji se ceni, ali naplaćuje čak tri puta manje nego u Evropi.
Aninu zimnicu njene mušterije zovu Betovenova Peta simfonija, koja važi za neprevaziđeno jedinstvo oblika i sadržaja i zbog čega se kod najšire publike, najviše i ceni. I zimnica Ane Nikodijević iz sela Ovsište kod Topole i ostalih srpskih domaćica takođe se ceni.
Ali, mogla bi da ima višu cenu. U inostranstvu, procenjuju oni koji tamo dugo žive, svaka tegla sa zimnicom iz domaće radinosti mogla bi da košta i tri puta više.
Blizu 80 vrsta slatke, slane i kisele zimnice i oko 10.000 tegli i flaša izašlo je iz Anine kuhinje u porodičnoj kući. Za izradu zimnice odlučila se kada je ostajalo dosta povrća i voća sa imanja od šest hektara. Svu zimnicu sprema isključivo po tradicionalnim metodama. Podrazumeva se da paprike za ajvar peče na plotni, dok za pasterizaciju koristi stari metod u rerni - voda u šerpi, krpe i poklopac. Sa spremanjem počinje još krajem aprila, kada stignu prve jagode i nastavlja do kasne jeseni, sve dok ima povrća i voća.
Anina svekrva peče paprike i računa koliko bi isti ajvar koštao u Švajcarskoj
Ona je zadovoljna što u kući uspeva da dopuni budžet prodajom zimnice, ali pomalo poražavajuća činjenica stigla je od člana porodice koji dugo ne živi ovde.
Slično našoj turšiji, recimo, prave i prodaju Turci i Rusi u Švajcarskoj i za nju u svojim prodavnicama traže i dobijaju 20 franaka. Ana kaže da je svesna da bi ručno pravljena zimnica i pasterizovana po starom metodu dunsta, mogla da ima bolju cenu i ovde i preko granice, ali je svesna i platežne moći sadašnjih i potencijalnih mušterija. Preko granice njena tegla otišla je najdalje do Pariza, ali uglavnom su to naši ljudi. A kod nas još jedan apsurd.
"Zabluda je da ovde kod nas zimnicu kupuju samo ljudi koji žive u grad. Naprotiv 50 odsto mojih mušterija su sa sela, koji se bave nekim drugim poslom i nemaju vremena da spremaju zimnicu", dodaje Ana.
Ona svom voću i povrću dodaje vrednost u teglama i pokušava da razvije posao. Za prodaju pravi sve ono što jede i njena porodica. Osim toga, ona poput pravog umetnika pravi u teglama mala remek dela.
"Ne volim puko slaganje namirnica. Želja mi je bila da tegle bude emocije, da se smeju i izazivaju radost onih koji se spremaju da sednu za sto. Za moju zimsku salatu kombinujem voće i povrće. To je takođe zaostavšina iz prošlosti, kada su ljudi pokušavali da sve što mogu sačuvaju za zimu. Šećer iz voća daje čudnovatu notu celoj tegli", kaže Ana Nikodijević.
Rezbareno voće i grožđe u tegli sa povrćem
Zato se u njenoj turšiji pored paprike, paradajiza, šargarepe, tikvica, krastavaca, baškare i jabuke, kruške i obavezno grožđe.
"Jedna mušterija mi je napisala da je moja zimnica kao Peta Betovenova simfonija. Oni koji se bolje razumeju u dela čuvenog kompozitora kažu da je u pitanju odličan spoj oblika i sadržaja. Zovu je još i Simfonijom sudbine. Ako je tako, onda je to za mene veliki kompliment", dodaje Ana.
Osim Betovena, koji se sticajem okolnosti našao u priči o Aninoj zimnici, još jedna poznata ličnost "vija" se blizu njenih špalira vesele zimnice. Najčuveniji srpski satiričar Radoje Domanović rođen je u Ovsištu, nedaleko od kuće Nikodijevića.
"Kad mušterije pitaju odakle sam, odgovaram im da živim u Domanovićevom rodnom selu. Malo se zbune, ali tako promovišem i našu istoriju i svoju zimnicu", kaže Ana.
Foto: Biljana Nenković
Tagovi
Autorka
Iz Sibira u Srbiju: Kako se prave peljmeni koje Aleksičani obožavaju?
Ukrajinska piletina zaražena salmonelom kriva za 300 infekcija - jedna osoba umrla
Kao da jedete svilu - kako se sprema slatko od ljubičica?
Stiže čokolada nove generacije: Manje šećera i masti, a više proteina i vlakana
