300.000 semena po kilogramu i 400 litara biodizela po hektaru: Zašto je uljana repica vrhunska kultura?

Uljana repica je jedna od najvažnijih industrijskih biljaka danas, iako u prirodi ne postoji u svom divljem obliku. To je kultura iz porodice krstašica koja se gaji prvenstveno zbog svog semena bogatog uljem i proteinima, sa čak 40 odsto ulja i 20 odsto proteina.

Zahvaljujući ovim svojstvima, ima širok spektar primene, od prehrambene industrije do energetike. Koristi se za proizvodnju jestivog ulja i biodizela, gde jedan hektar useva može dati u proseku oko 400 litara ovog biogoriva.

Treći najvažniji izvor biljnog ulja na svetu

Globalno, zauzima treće mesto među izvorima biljnog ulja, posle soje i palminog ulja. Godišnja svetska proizvodnja kreće se između 70 i 80 miliona tona, pri čemu su Kanada i Evropska unija vodeći proizvođači, dok je Kina na trećem mestu.

Ulje uljane repice je nekada imalo lošu reputaciju zbog prisustva eruka kiseline i glukozinolata, koji su uticali na ukus i svarljivost. Međutim, naučnim napretkom, posebno razvojem takozvanih sorti "00" u Kanadi sedamdesetih godina prošlog veka, ova jedinjenja su gotovo potpuno eliminisana.

Danas se smatra jednim od najzdravijih biljnih ulja, zahvaljujući povoljnom odnosu omega-3 i omega-6 masnih kiselina.

Jedna od najvećih prednosti ove kulture je njena efikasnost. Za proizvodnju jednog litra rafinisanog ulja potrebno je između 2,5 i 3 kilograma semena, što je čini jednom od najisplativijih uljarica za preradu.

Međutim, njena primena se ne zaustavlja u kuhinji. U Evropi se čak 60 odsto proizvedenog ulja uljane repice koristi za proizvodnju biodizela. Pored toga, koristi se u proizvodnji boja, lakova, biorazgradivih ulja, ali i u kozmetičkoj industriji.

Vredno i za stočarstvo i za pčelarstvo

Pored ulja, važan je izvor proteinske hrane, iako u ovom segmentu značajno zaostaje za sojom. Nakon obrade semena, ostaje pogača uljane repice, visokoproteinska hrana koja sadrži oko 35 odsto proteina. To je čini kvalitetnom alternativom sojinoj sačmi, posebno u stočarstvu, gde može podstaći veću proizvodnju mleka.

Takođe igra važnu ulogu u pčelarstvu. Kao jedna od najvažnijih medonosnih biljaka, može da proizvede između 80 i 120 kilograma meda po hektaru tokom cvetanja, dok njen polen bogat proteinima stimuliše razvoj pčelinjih kolonija u rano proleće.

Uljana repica: Višenamenska kultura sa globalnim značajem

Poljoprivrednici je cene i zbog agronomskih prednosti. Njen snažan koren prodire duboko u zemljište, često više od jednog metra, što poboljšava strukturu zemljišta i prirodno ga rastresa. Upravo zato je kultura važna u plodoredu, posebno u kombinaciji sa pšenicom i kukuruzom, jer nakon njega zemljište daje veće prinose.

Osim toga, koristi se i kao zeleno đubrivo i kao hrana za stoku, bilo sveža ili kao silaža.

U jednom kilogramu 300.000 semenki

Iako izuzetno malo, težine samo 3 do 5 grama na hiljadu semena, seme uljane repice ima ogroman potencijal. Samo jedan kilogram može da sadrži do 300.000 semena, što ovu kulturu čini zahtevnom za setvu, ali i izuzetno produktivnom.

Zbog svoje svestranosti i visoke upotrebljivosti, uljana repica ostaje jedna od ključnih kultura moderne poljoprivrede, istovremeno hraneći ljude, životinje i, sve više, energetski sektor Evrope.