Ako želite visok prinos uljane repice - sada pripremite zemljišta: Evo, kako

Uljana repica (Brassica napus ssp. oleifera DC.) ima veliki privredni značaj. Rafinisano ulje je veoma cenjeno u ishrani ljudi, a ostaci uljane pogače u ishrani domaćih životinja ili u industrijskoj preradi. Gaji se i kao veoma cenjena krmna biljka.

Danas selekcija uljane repice ide u dva pravca: stvaranje sorti sa velikim sadržajem kvalitetnog jestivog ulja i dobijanje sorti čije se ulje koristi za proizvodnju biodizela.

Uljana repica ne podnosi monokulturu. Na isto zemljište vraća se kad prođu bar tri do četiri godine. Kao najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine, npr. rani krompir, jednogodišnje mahunarke, ozima žita i crvena detelina.

Ova uljarica je odličan predusev za većinu biljaka, naročito za ozimu pšenicu. Parcele koje su jako zakorovljene gorušicom nisu pogodne za gajenje uljane repice.

Formirati rastresit sloj zemljišta

Zavisno od preduseva vršimo zaoravanje biljnih ostataka na 10 - 15 cm dubine. Krajem avgusta oremo na 30 cm dubine. Odmah posle oranja vršimo predsetvenu pripremu setvospremačem ili pak zemljište iskultiviramo, pa podrljamo. Pravilo je da se osnovna obrada zemljišta izvodi do početka septembra najmanje na 20 do 25 cm dubine, uz obavezno istovremeno drljanje i ravnanje površine.

Fina predsetvena priprema je neposredno pre setve. Treba je obaviti setvospremačima kako bi se formirao rastresit setveni u površinskom delu poravnat i u setvenom sloju zemljišta blago sabijen. Ukoliko je površinski sloj zemljišta isušen neophodno ga je zaliti posle oranja ili posle fine predsetvene pripreme.

Posebnu pažnju treba pokloniti uništavanju korovskih biljaka. Ukoliko hoćemo visok prinos, zemljište se mora obraditi ranije u toku leta ili potkraj leta. U protivnom, može se obraditi i nešto docnije.

Izbegavati setvu u sveže poorano zemljište

Sa oranjem u toku leta, u zavisnosti od preduseva (zrnene mahunarke, crvena detelina) vrši se zaoravanje ostataka ranije četiri do pet nedelja. Posebnu pažnju treba obratiti pripremi za setvu, jer je seme repice je sitno, te površina zemljišta mora da bude dobro poravnata i isitnjena.

Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište, jer su nicanje i raspored biljaka u redu neujednačeni.

NPK na plodnijoj, stajnjak dodatno na siromašnijoj zemlji

Stajsko đubrivo unosi se u zemljište pod duboko oranje u količini 30 do 40 t/ha. Naročito je značajno za zemljišta koja oskudevaju u organskim materijama. U tom slučaju treba smanjiti količine NPK mineralnih đubriva. Prema dosadašnjim iskustvima na plodnijim zemljištima za postizanje visokih prinosa semena potrebno je uneti sledeće količine NPK hraniva: azota (N) 80 do 120 kg/ha, fosfora (P2O5) 60 do 80 kg/ha i kalijuma (K2O) 60 do 100 kg/ha.

Bliži se setva uljane repice: Šta uraditi sada za vrhunske prinose?

Na siromašnim zemljištima u cilju povećanja prirodne plodnosti treba da se zaore sa osnovnom obradom najmanje 20 do 25 t/ha zgorelog stajnjaka.

Optimalni rok za prihranu useva azotom je u proleće, pred početak formiranja cvetnih stabala, odnosno ostatak azota se dodaje prihranjivanjem uljane repice u februaru-martu. Radi poboljšanja kvaliteta zrna, usevi se mogu prihraniti folijarno (bor, sumpor i drugi mikroelementi) kako bi se biljke obezbedile neophodnim mikroelementima.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor