Berba kukuruza poranila: Prinosi neujednačeni, manji i do 40 odsto

Na teritoriji Srbije berba kukuruza je ove godine poranila u odnosu na prethodne, a razlog tome su ekstremni vremenski uslovi koji su poslednjih nedelja ubrzali proces sazrevanja.

Podsetimo, prva polovina godine je bila dosta povoljna, najpre za nicanje, a potom i za vegetativni porast kukuruza. Međutim, situacija se drastično promenila tokom vrelih, letnjih meseci, kada su vladale ekstremno visoke temperature iznad višegodišnjeg proseka, praćene vrućim i suvim vetrovima, bez ijedne kapi kiše na većini lokaliteta.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo, Saša Stanković iz PSSS Niš, podseća da su ipak, oprašivanje i oplodnja na najvećem delu Nišavskog područja bili dobri kao retko kad.

"Tada smo se još uvek nadali i verovali da će prinosi ove godine biti visoki. Međutim, opet suša, dug period bez padavina, dok na nekim terenima više od tri meseca nije bilo kiše. Taj period se, nažalost, poklopio sa fazom nalivanja zrna, pa je direktno uticalo na prinos", kaže Stanković na početku razgovora.

Prinosi manji i za 40 odsto

Zbog temperature koja je u to vreme prelazila 36 stepeni Celzijusa, vrućeg vetra i dugotrajne suše, ističe on, došlo je do naglog gubitka lisne mase, što je na nekim lokalitetima dovelo do pada u prinosu za čak 40 odsto.

"Rezultati prinosa prvih požnjevenih useva kukuruza su ispod proseka za ovo područje i iznose uglavnom ispod četiri tone po hektaru. Radi se o površinama na kojima je ili tip zemljišta ili neadekvatna agrotehnika uticala na slabiji rod", pojašnjava naš sagovornik i dodaje da ima parcela i sa više od sedam tona po hektaru.

Navodnjavanje kao spas

Dalje, navodi, prinos umnogome zavisi od primenjenjih agrotehničkih mera, dubine obrade zemljišta, osnovnog đubrenja, primene stajnjaka ili zaoravanja žetvenih ostataka, kvaliteta, vremena i gustine setve, nivoa primene azotnih đubriva, ali ponajviše od padavina u presudnom delu vegetacije.

"Na parcelama gde je prisutna primena stajnjaka, odrađena duboka obrada zemljišta i nema pregustih sklopova biljaka, a bilo je padavina tokom jula, očekuje se prinos od osam do devet tona po hektaru. U sistemima navodnjavanja uz dobru oplodnju prognozira se da će biti od 11 do 13 tona po hektaru."

Kada je reč o navodnjavanju, on smatra da je proizvodnja kukuruza vrlo nestabilna i neizvesna bez ove važne agrotehničke mere, što se već nameće godinama unazad.

"Suše nisu novina na ovom terenu, kao ni temperature iznad 36 stepeni. Zato u uslovima suvog ratarenja treba sejati hibride ranijih grupa zrenja, sa dosta ređim sklopom useva", ističe on.

Razmisliti o drugim kulturama

Takođe, savetuje, umesto kukuruza mogu se sejati i druge vrste koje su potrebne za proizvodnju stočne hrane: krmni sirak, ječam, ili neka druga ratarska kultura koja ranije završava vegetaciju.

Šta sa lošim klipovima kukuruza? Ne bacajte ih dok ne proverite ovo

Kako zaključuje na kraju razgovora, neophodno je promeniti i sam pristup proizvodnji. U nedostatku uslova za navodnjavanje, agrotehnikom se prilagoditi ekstremnim uslovima i to kvalitetnim đubrenjem, popravkom sadržaja humusa i adekvatnom gustinom setve.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor