Na onu staru narodnu "Kako seješ tako ćeš i da žanješ", poziva se ovih dana, neposredno pred prolećne radove, poljoprivredni proizvođač iz Bačke Palanke Stevica Gajić.
Na onu staru narodnu "Kako seješ tako ćeš i da žanješ", poziva se ovih dana, neposredno pred prolećne radove, poljoprivredni proizvođač iz Bačke Palanke Stevica Gajić. Jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača u bačkopalanačkoj opštini ovih dana privodi kraju pripreme za prolećnu setvu, nabavlja repromaterijal i priprema i remontuje mehanizaciju. Kao i svake godine, zasejaće soju i kukuruz, a na deset hektara zasnovaće povrtarsku proizvodnju te će uzgajati krompir, paradajz i kupus.
"Prošla godina bila je sušna, ali sam bio zadovoljan rezultatima, prinosi su bili solidni zahvaljujući dobroj agrotehnici i odabiru hibrida što je presudno za proizvodnju. Zadovoljan sam prinosima, ali nisam cenom. Celokupan rod sam lagerovao jer sam se nadao da će sada cena biti veća pa ću tako finansirati setvu ali ispostavilo se da sam napravio grešku. Cena soje i kukuruza sada je niža nego jesenas u otkupu, a napravio sam i troškove lagera", kaže Gajić dodajući da je sada u uslovima ovako niskih cena žitarica i industrijskog bilja novac paorima najpotrebniji jer ga moraju uložiti u repromaterijal. Gajić je nedavno nabavio veštačko đubrivo, semensku robu i deo neophodnog goriva, a sredstva za zaštitu bilja koja iziskuju velika novčana ulaganja nabaviće kreditnim sredstvima.
"Radovi su na pragu i da bi se nadali boljim prinosima moramo sve pripremiti na vreme i naravno uložiti u repromaterijal i odgovorno odraditi posao, jer naš narod lepo kaže - kako seješ tako ćeš i da žanješ, kaže Gajić koji godinama, zahvaljujući dobroj agrotehnici, beleži rekordne priose sejući hiride kako domaćih, tako i stranih semenskih kuća.
"Osim hemijskih sredstava, cene repromaterijala nisu značajnije otišle gore, ali setva će biti skuplja zato što su cene naše robe na lageru soje, kukuruza, pšenice zaista niske. Paori dobro znaju kakav je bio odnos cena prošle godine, a kakav je danas. Upravo to čini ovogodišnju setvu skupljom, a setva se mora obaviti i to kvalitetno", kaže Gajić objašnjavajući kako ratari u ovim uslovima moraju prodati mnogo veće količine lagerovane robe da bi kupili neophodan repromaterijal i ispoštovali agrotehniku. Osim toga ratari bi morali uvek imati novca za ulaganja u mehanizaciju, nabavku nove ili servisiranje postojeće te kupovinu zemlje.
Gajić će, pored ratarstva i povrtarstva, od sada da se bavi i voćarstvom te je na površini od nepunog hektara zasadio 450 sadnica šljiva - čačansku rodnu, čačansku najbolju, stenlej, kao i neke nove sorte. Do sada je uložio 4.500 evra.
"Položaj poljoprivrednika se ne popravlja, nemamo jasno definisanu strategiju razvoja i zakone koji bi definisali kretanja u agraru. Imamo uredbe koje su promenljiva kategorija i važe od sezone do sezone. Podsticaji kasne i ja sam tek ovih dana dobio prošlogodišnje, a kada će stići ovi trostruko smanjeni ne znam. Taj novac bi za nas imao pravu vrednost da nam je isplaćen početkom februara, kada poljoprivrednici nabavljaju repromaterijal i kada mu je cena niža", kaže na kraju Gajić.
Tagovi
Autorka
