Da li će dobar rod pšenice doneti i dobru zaradu?

Oko mesec dana deli nas od ulaska kombajna u njive i žetve pšenice, jedne od osnovnih ratarskih kultura koja je jesenas zasejana na oko 700.000 hektara. S obzirom na svakodnevne kiše, pljuskove i grad teško je precizirati koliki će ukupan rod biti, ali se često može čuti da bi smo mogli imati oko 3,5 miliona tona hlebnog zrna, što bi svakako bio rekordan rod.

S obzirom da su u silosima velike zalihe od pošle godine, što potvrđuju i stručnjaci tvrdeći da ne pamte da je godina bila toliko loša kada je u pitanju plasman domaće pšenice samo po sebi, postavlja se pitanje kako će novi rod biti uskladišten. Cena prošlogodišnje pšenice je nedavno pala, a ratari očekuju da čuju kolika bi mogla biti prva otkupna cena novog roda i naravno rok plaćanja. Zna se da su troškovi proizvodnje narasli zbog visoke cene mineralnog đubriva, sredstava za zaštitu, goriva i da ih visok prinos pšenice po sadašnjim cenama na berzi neće pokriti.

Pored te niske cene ratare zabrinjavaju i loše vremenske prilike koje traju danima i dok se pripremaju za žetvene radove, svode račune za jesenju, ali i skupu prolećnu setvu.

Visoka ulaganja u proizvodnju

Poljoprivredni proizvođač iz Pivnica Janko Durgala godinama unazad nije sejao pšenicu ali se kako kaže jesenas zainteresovao za setvu zbog solidne cene. Posejao je tri hektara, besprekorno uradio predsetvenu pripremu, kupio deklarisano seme i mineralno đubrivo koje je jesenas bilo preskupo.

"Zbog dobre cene, ali i zbog plodoreda posejao sam pšenicu. Već na startu sam imao visoka ulaganja, seme je skupo, a mineralno đubrivo jesenas je bilo na dobroj ceni, a ja sam na jedno jutro primenio 200 kilograma", kaže naš sagovornik i objašnjava da su ulaganja bila velika s obzirom da je dva puta radio zašitu od bolesti kao tretman protiv korova, a strahujući od olujnog vetra i grada usev je osigurao od vremenskih nepogoda.

Durgala napominje da ukoliko cena bude na nivou sadašnje već zna da neće imati nikakvu zaradu, ali će morati da je proda odmah nakon žetve.

"Na dug sam uzeo seme, đubrivo, zaštitu i moram to nakon žetve, ma kakav rod bio i kolika cena bila, prodati i regulisati dug", rekao nam je ovaj ratar napominjujući da je i cena soje i kukuruza koje trenutno ima na lageru veoma niska.

Pšenica donosi prvu zaradu u godini

Ratar i stočar Filip Ćosić iz Ravnog Sela ima 20 hektara pšenice. Redovno obilazi parcele i kaže da je usev u odličnom stanju. Vodi računa o agrotehnici i zaštiti, iako su setva i fungicidi i insekticidi koje je koristio u zaštiti useva ove godine bili skuplji. Uložio je u proizvodnju novčana sredstva i svoj rad, te očekuje dobar rod i kvalitet. Kako nam je rekao pšenica za sada dobro izgleda i jedino strepi od oluje, grada, ali i visokih temperature koje bi mu umanjile rod i donele štetu.

"Svake godine sejem pšenicu, to mi zaista mnogo znači. To je prvi novac u godini koji mi treba za ratu kredita kao i za konačnu isplatu arende", rekao nam je naš sagovornik objašnjavajući da mu je pšenica potrebna i zbog slame s obzirom da se bavi ovčarstvom i da trenutno ima 250 ovaca.

Ćosić kaže da po sadašnjim cenama neće imati zaradu ni kada bi imao prosečan rod. Prošle godine imao je slabiji rod ali cena je bila znatno bolja, a s obzirom da mu novac treba pšenicu će morati da proda odmah nakon žetve.