• Pšenica
  • 29.04.2019. 08:00

Da li će usevi pšenice prevazići posledice velike suše?

Parcele koje su nekvalitetno posejane i na kojima se štedelo u mineralnoj prihrani, uglavnom su prilično oštećene, usevi na njima su bledi, žuti i slabog porasta. Žućenje je uglavnom posledica nedostatka azota koji na mnogim usevima nije iskorišćen zbog suše. Mnogi proizvođači su u nedoumici, da li treba da suzbijaju korove, pošto su biljke pšenice slabe i niskog rasta. Proizvođači znaju da će herbicidi depresivno delovati i na biljke pšenice.

Foto: Darko Labazan
  • 331
  • 26
  • 0

Kao u najvećem delu Srbije okruženja i na području nišavskog okruga setva pšenice nije urađena u optimalnom roku, a tamo gde jeste, nakon tromesečne suše nicanje je nastupilo tek polovinom februara. Plitko ukorenjena pšenica je kratko vreme imala povoljne uslove za rast i razvoj. Prema rečima Saše Stankovića iz PSSS Niš, dobro nađubrene i posejane parcele imaju odličan sklop i kondiciju useva pšenice. Parcele koje su nekvalitetno posejane i na kojima se štedelo u mineralnoj prihrani, uglavnom su prilično oštećene, usevi na njima su bledi, žuti i slabog porasta. Žućenje je uglavnom posledica nedostatka azota koji na mnogim usevima nije iskorišćen zbog suše.

Palo nedovoljno kiše, biljke slabo ukorenjene

Međutim, u najvećem delu proleća računajući drugi deo februara, mart i dve dekade aprila bio je primetan veliki nedostatak vlage. Usevi sve više pate od suše i gladi. Stanković naglašava da bez vode nema ni mineralne ishrane biljaka. Na nekim terenima palo je oko 10-tak litara kiše, što je malo popravilo situaciju, ali samo za kratko vreme. Na nekim lokalitetima nije ni bilo padavina. Usevi dobrog sklopa i boje su niski i zaustavljaju se u porastu. Njihov razvoj teče polako, a na parcelama je već zapažena pojava trećeg kolenca. I oni sporije rastu već u fenofazi pojave drugog kolenca. To su faze intenzivnog porasta pšenice, kada je biljci potrebna značajna količina vode. Trenutno je procena deficita u vlagi od preko 150mm/m2. Biljke su uglavnom slabo ukorenjene i teško mogu dopreti do dubljih izvora vlage koji su vrlo mali zbog nedovljnih količina zimskih padavina.

Prinosi 50-60% manji od višegodišnjeg proseka

U periodu bokorenja, koje je ubrzano proticalo tokom marta, primenjene količine azotnih đubriva u prihrani nisu dovoljno iskorišćene. Na nekim parcelama zbog manjka vlage, azotno đubrivo čak do zadnjih padavina nije ni prešlo u lakopristupačne oblike za biljku, što znači da ga biljka ne može iskoristiti. Zbog nedostatka vlage azot nije ni odigrao ulogu graditelja prinosa na najvećem delu parcela. Stručnjaci procenjuju da će prinosi biti za 50-60% manji u odnosu na višegodišnji prosek. Usevi će takođe biti znatno nižeg rasta što će značajno otežati žetvu.

Kasno za tretmane protiv korova?

Mnogi proizvođači su u nedoumici, da li treba da suzbijaju korove, pošto su biljke pšenice slabe i niskog rasta. Proizvođači znaju da će herbicidi depresivno delovati i na biljke pšenice. Ipak, stručnjavi upozoravaju da korova ima sve više. Zato je zaštitu od korova trebalo obaviti pre dvadesetak dana, kada je to bilo preporučljivo. Fenofaza drugog i trećeg kolenca su ograničavajući faktor u primeni herbicida, pošto su mnogi herbicidi namenjeni suzbijanju korova u pšenici do fenofaze drugog kolenca. Zato Saša Stanković iz PSSS Niš, napominje da treba primenjivati herbicide koji se mogu primeniti do fenofaze lista zastavičara. On dodaje da na terenu ima i pojave septorije koja se javila posle poslednjih ne tako značajnih padavina. Stanković naglašava da što pre treba reagovati odgovarajućim fungicidima i sprečiti dalje širenje bolesti koje će uticati na još veće sniženje prinosa.

Poželjna je i folijarna prihrana pšenice

Prilikom zaštite od korova preporučljiva je i folijarna prihrana useva. Folijarnom prihranom usevi će bolje podneti depresivno dejstvo herbicida, a zbog slabijeg usvajanja hraniva iz zemljišta, usled nedovoljne vlage u zemljištu, folijarnom prihranom će biti poboljšan hranidbeni režim biljaka. Na tržištu postoje različite forme folijarnih đubriva različitih kompanija. Stanković savetuje primenu 2-3 pa možda i 4 tretmana da bi u tim kritičnim fenofazama razvoja biljci pšenice obezbedili dovoljno hraniva za iznurene i neuhranjene biljke. Sve to poskupljuje proizvodnju koja će i onako ove godine zbog očekivanja nižih prinosa biti slabija i neizvesna. Jare strnine su u fenofazi bokorenja u odličnoj kondiciji dobrih sklopova i treba ih u daljem periodu sa najavom padavina prihraniti, tretirati protiv korova, bolesti i eventualnih štetočina.


Povezana biljna vrsta

Pšenica

Pšenica

Sinonim: - | Engleski naziv: Winter wheat | Latinski naziv: Triticum aestivum (L) em. Fiori et Paol.

Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Najznačajniji je ratarski usev, a njome je zasejana ¼ obradivih površina na svetu. Pšenični hleb osnovna... Više [+]

Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Pšenica Ratarstvo Žitarice Saša Stanković Suša Stanje useva


Autor

Marinko Tica

Više [+]

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.