"Dan polja strnih žita" - evo koja daju više, a koja imaju duži rok setve

Zbog "Dana polja strnih žita" koji je početkom ovog meseca organizovala vranjska Poljoprivredno savetodavna i stručna služba na oglednom polju pšenice podignutom na imanju Dragana Nakića iz sela Rakovac, kod Bujanovca, neki poljoprivrednici su i ove godine prolongirali svoje obaveze samo da bi prisustvovali ovoj manifestaciji.

Koju sortu izabrati?

Svi oni su želeli da dođu i pred žetvu se upoznaju sa karakteristikama 17 novih zasejanih sorti pšenice i ječma iz pet semenskih kuća, njihovim prednostima, ali i manama, kako bi lakše doneli odluku koju sortu da seju u narednoj setvi.

Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo, istakla je da su ratari na ovom oglednom polju imali priliku da vide kako se koja sorta pokazala u ovim agroekološkim uslovima. Naglasila je da će ova pšenica biti požnjevena početkom jula, kada će biti izmereni i prinosi. Rezultati ogleda će poljoprivrednicima biti prikazani na "Zimskoj školi za poljoprivrednike" koja će biti održana krajem godine u vranjskoj Poljoprivrednoj službi, a tada će neki doneti i definitivnu odluku o tome koju će sortu sejati na svom imanju u narednoj proizvodnoj sezoni.

"Sve ove sorte koje smo sejali na oglednom polju poljoprivrednici će moći da nađu sledeće godine u poljoprivrednim apotekama”, kaže Lazović Đoković i naglašava da je zadovoljna ogledom, ali da je pred ovu manifestaciju ovaj kraj zadesio grad koji je uslovio poleganje na nekim sortama pšenice.

Pogled u nebo

Pšenica se, prema njenim rečima, nalazi u fazi mlečne zrelosti, u dobrom je stanju, a konačni rezultati zavisiće pre svega od vremenskih uslova u narednim danima. Otuda će joj u predstojećem periodu veoma pogodovati umerene temperature i dovoljno padavina, ali bez nevremena i grada. Od toga će u velikoj meri zavisiti konačan prinos.

Ako budu visoke temperature iznad 32 stepena Celzijusova pšenica će brže sazrevati i žetva može da počne ranije. Na prinose će ove godine najviše uticaja imati dugotrajan nedostatak padavina u početnim fazama razvoja žitarica i prolećni mrazevi. Otuda se očekuju prinosi od oko pet do pet i po tona po hektaru.

Sorte koje su ranije ušle u fazu klasanja pretrpele su malu štetu od mraza, a kasnije i suše u fazi bokorenja i vlatanja. Međutim, u maju i prvoj polovini juna bilo je dovoljno padavina za nalivanje klasa tako da će to dovesti do toga da klas bude nešto kraći, ali da zrno bude naliveno.

"Suvo i toplo vreme veoma pogoduje pšenici i ječmu u ovim fazama rasta, ali visoke temperature mogu zaustaviti nalivanje zrna koje tada bude šturo, a sve to utiče na kvalitet i prinos useva”, ističe Lazović Đoković i naglašava da je na ogledu najbolje rezultate dao šestoredni ječam pa u ovoj proizvodnoj godini očekuju i odličan prinos.

Nadaju se dobrim prinosima

Dobrom prinosu na oglednom polju nada se i Dragan Nakić koji je obavio setvu strnog žita na njemu i sve ovo vreme brinuo o zasejanim kulturama. On ističe da je setvu obavio u optimalnom roku uz primenu neophodne agrotehnike.

"Zbog suše koju smo imali u početku pšenica je na ređim zemljištima ostala slabija. Imali smo i grad koji je uslovio na pojedinim sortama poleganje. To, međutim, neće mnogo uticati na umanjenje dobrih prinosa koje očekujemo”, kaže Nakić.

Poljoprivrednik iz sela Davidovac, Nebojša Đorđević, je takođe pažljivo razgledao zasejane sorte pšenice i na osnovu vizuelnog pogleda zaključio da je svaka na svoj način primamljiva za setvu. Inače, on iza sebe ima dugogodišnju saradnju sa vranjskom Poljoprivrednom službom koja je na njegovom imanju podizala oglede ratarskih kultura.

Od njih je mnogo naučio i vremenom svoju ratarsku proizvodnju podigao na viši nivo.

"Mnogo puta zbog obima posla ne mogu u optimalnom roku da obavim setvu pšenice. Zbog toga biram fakultativne sorte koje mogu da sejem i posle optimalnog roka”, ističe Đorđević podvlačeći da sa jednom od njih evo već dve godine uzastopce postiže izvanredne prinose koji se kreću i do 6,5 tona po hektaru što se za Jug Srbije smatra izvanrednim.