Folijarna prihrana: Zašto su važni mikroelementi u ozimim žitaricama?

Ostvariti maksimalne prinose ozimih žitarica, postići dobar kvalitet zrna i konačno profit, nije lako. Brojni su faktori koji na to utiču, a dostupnost biljnih hraniva je među najvažnijim. Svi hranljivi sastojci moraju biti prisutni u dovoljnim količinama i izbalansiranim odnosima. Često su u fokusu tri makroelementa: azot, fosfor i kalijum.

Ali, zaboravlja se na mikroelemente koji su neophodni za pravilan rast i razvoj žitarica. Imaju istu važnost za biljke kao makroelementi, ali su potrebni u manjim količinama. Ukupno čine samo jedan odsto suve materije. Osam je esencijalnih hranljivih sastojaka biljaka iz ove grupe: molidben, bakar, bor, cink, mangan, gvožđe, hlor i nikl.

Zašto su važni?

Na njihovo usvajanje deluju brojni faktori. Pre svega to je temperatura zemljišta. U hladnim zemljištima slabije je njihovo usvajanje, kao i u suvim.

Cink povećava otpornost pšenice na niske temperature, pojavu oboljenja i sušu. Deluje na metabolizam karbohidrata i azota. Možemo dodavati azotna đubriva, ali je cink odgovoran za efikasnost tog elementa. Učestvuje u metabolizmu jedinjenja fosfora i akumulaciji hranljivih materija u zrnu.

Gvožđe povećava otpornost useva na faktore stresa. Deluje na kvalitet zrna pšenice jer sprečava nakupljanje nitrata u njemu. Poboljšava opšte stanje biljaka i njihov imunitet.

Molibden je neophodan, jer poboljšava rast pšenice i povećava otpornost na stres, posebno je neizostavan kada je u pitanju otpornost na niske temperature i pojavu mraza. U samom tkivu utiče na sastav aminokiselina.

Mangan povećava unos fosfora i time neposredno deluje na razvoj i rast korena. Doprinosi formiranju jedinjena koja daju biljkama otpornost na infekcije i štetočine.

Folijarna prihrana

Kada simptomi nedostatka mikroelemenata postanu vidljivi, već je došlo do značajnog smanjenja prinosa. Folijarna primena deficitarnih mikrohraniva rezultiraće brzim usvajanjem i saniranjem štete.

Procenat apsorpcije mikrođubriva preko površine lista je mnogo veći nego preko korenovog sistema iz zemljišta. Može da se desi slučaj da hraniva ima dovoljno u zemlji, ali su u nepristupačnom obliku i biljke ga ne mogu usvojiti. Ishrana preko lista je pomoćna metoda, ali može dati izuzetne rezultate i sprečiti pad prinosa.

Ozima žita oduzimaju mnogo manje mikroelemenata u odnosu na makroelemente i možemo ih brzo nadoknaditi folijarnom prihranom. Vreme primene utiče na količinu i kvalitet prinosa. Kasnija primena povećava sadržaj proteina i glutena, a ranija poboljšava kvantitativne pokazatelje.