Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgoj soje
  • 28.03.2022. 15:00

Kada soju sejati pre kukuruza?

Soja i kukuruz imaju slične uslove po pitanju početnih agroekoloških uslova za nicanje i početni porast. Većina soju seje posle kukuruza, ali, postoje slučajevi kada je to bolje uraditi ranije, savetuje dipl. ing. polj. Siniša Hrgović.

Foto: Depositphotos/fotokostic
  • 651
  • 79
  • 0

Setva soje preklapa se sa setvom kukuruza jer i jedna i druga kultura imaju slične uslove po pitanju temperature zemljišta i početnih agroekoloških uslova za nicanje i početni porast pa se često desi da ratari koji seju i jednu i drugu kulturu, prednost daju kukuruzu.

Ali, kod soje se za termin setve treba odlučiti zavisno od njene klijavosti, kaže dipl. ing. polj. Siniša Hrgović, a ujedno i ratar.

"Zna se desiti da imamo lošu klijavost i energiju klijanja, a što zavisi od toga kakva je bila jesen, berba, skladištenje zrna. U proleće se naglo gubi energija klijanja zbog čega je pametnije pričekati da se zemljište više zagreje pa se tada daje prednost kukuruzu. Ali, u slučaju da je klijavost dobra, uvek bih dao prednost soji", kaže Hrgović pojasnivši i razlog. 

"Zato da se izbegne vreme cvetanja i nalivanja zrna u kritičnom periodu sa visokim temperaturama i nedostatkom vlage jer su jedno i drugo u visokoj koleraciji."

Soja ima dug period cvetanja

Soja je specifična kultura, pojašnjava, ima dug period cvetanja, od svih klasičnih ratarskih kultura. Cvetanje je najosetljivija faza razvoja i po pitanju temperature i po pitanju vlage, a kod ove leguminoze može trajati 35 do 45 dana, zavisno od grupe zrenja, da li je ranija ili kasnija sorta. Ako su klimatski uslovi loši, priča Hrgović, teško da neće zahvatiti ovu fazu kod soje.

"Svaka ranija setva, u optimalnim rokovima, kada se zemljište zagreje na temperaturu od 10°C pa na više, a klijavost je jako dobra, tada treba dati prednost soji jer će se tada potencijalno smanjiti lošiji klimatski period u vreme cvetanja."

Pri visokim temperaturama soja odbacuje cvet (Foto: Depositphotos/SOE10)

Najsigurnije je klijavost proveriti kod dobavljača. Ako je na granici, odnosno 80 odsto, pitanje je koliko će se s kasnijim setvenim rokom smanjiti. Izvanredna je ako je 90 ili više odsto. Takođe treba paziti kada ste kupili seme i kako je bilo skladišteno. 

Dakle, visoke temeprature u cvetanju dovode do odbacivanja cveta i bespovratno izgubljenog prinosa. Kada je u pitanju vlaga, ona je mnogo bitnija nakon cvetanja u fazi nalivanja zrna.

"S koliko vlage bude raspolagala, s toliko će naliti zrno. Ako je dovoljno, bit će tri do četiri zrna u mahuni, a ako ne, biće jedno ili ništa", komentariše Hrgović. 

Ako se i seje nakon kukuruza, to ne bi smelo da pređe termin nakon 5. ili 10. maja jer je u tim rokovima setve visoka koleracija smanjenja prinosa, kao i odstupanje od agrotehničkih normi. 

Izbegavati setvu na laganim, peskovitim zemljištima

"Kod soje bi svakako trebalo izbegavati setvu na laganim, peskovitim zemljištima ako nemate navodnjavanje. Na zemljištima gde ne možete osigurati 150 litara vode, od 6. do 8. meseca je vrlo riskantno sejati soju, ona nisu pogodna za ovu kluturu", savetuje ovaj stručnjak pojasnivši dalje da ona uspeva na strukturnim zemljištima te da je vrlo važan i pH

"Ako je on u redu, blizu neutralne vrednosti ili od 5.5 pa na dalje, prema 7, u takvim uslovima možete računati da će ona sama sebi stvoriti dovoljne količine azota. Takođe, ako se seme tretira određenim bakterijama, one će u simbiozi s korenom same stvoriti dovoljne količine tog elementa koji je soja veliki potrošač."

Odgovara joj strukturno zemljište (Foto: Depositphotos/Allexxandar)

Ako je pH niži od spomenutog, upozorava, tada dolazi do težeg usvajanja fosfora, elementa koji je izuzetno bitan i potreban u sličnim količinama kao i kalijum, bez obzira na to ima li ga u zemljištu.

"U tom slučaju nema stvaranja kvržičnih bakterija. Istina, soja se može proizvoditi u takvim uslovima, ali tada poljoprivrednici moraju da znaju da azot moraju sami da dodaju, a to je danas izuzetno skupo, pogotovo u ovoj sezoni. To je pitanje ekonomske isplativosti", podseća. 

Dakle, treba izbegavati kisela, lagana, propusna zemljišta koja ne mogu da zadrže vodu. 

Prvo napravite analizu zemljišta

Naravno, i Hrgović kao i većina stručnjaka savetuje analizu zemljišta jer je ona, ističe, neizmerno bitna. Pomoću nje ćete saznati pH i rezerve u zemljištu te na osnovu toga sprovesti đubrenje.

"Ako je pH vrednost normalna, ili pribilžno normalna, tada azot možete zaboraviti, naglasak je na fosforu i kalijumu. Tada je potrebna vrlo mala količina azota u startu da se stvori i razvije. Nakon druge, treće troliske kreće nodulacija i stvaranje kvržičnih bakterija te je soja, što se tiče azota osigurala potrebno."

Đubrenje i prihrana: Zašto azotu treba posvetiti veliku pažnju?

Za normalan prinos na srednje plodnom zemljištu gde pH vuče prema neutralnosti, 60 do 70 kg azota po ha je sasvim dovoljno. Fosfora i kalijuma je u tom slučaju potrebno 80 do 100 kg/ha.

"Tu se može očekivati i iznadprosečni prinos", tvrdi ovaj savetnik. 

Štedite i pravilnim izborom sorte

Zbog aktualne situacije njena otkupna cena izuzetno visoka.

"Do ovih je skokova bila jedna od najstabilnijih kultura po pitanju otkupne vrednosti, nikada nije puno rasla ili puno pala. Takođe, prinosi su dosta visoki kod proizvođača koji su savladali agrotehniku, prate sve njene mere, ulažu u proizvodnju, od same setve, sklopa do izbora sorte."

A sorta, ona može biti ranija ili kasnija, što, naravno, zavisi od regije gde se ova ratarska kultura seje.  

S koliko vlage bude raspolagala, s toliko će naliti zrno (Foto: Depositphotos/stevanovicigor)

"Na zapadu je drugačije, manji je broj dana sa višim temperaturama. Kasne sorte mogu uspeti, ali je pitanje skidanja i žetve, posebno sada kada je energija otišla gore", kaže uz komentar kako stoga treba sejati one koje će se moći skidati u optimalno vreme i to suve.

"Time smanjujete trošak sušenja koji će najesen sigurno biti izueztno veliki, puno veći nego je bio ovih godina, zavisno od ceni gasa i drugih energenata. Bolje je imati 10 odsto manji prinos, a uštedeti 20 odsto na nižim troškovima sušenja", Hrgovićeva je računica. 

Važno je suzbiti korove na vreme

Kod uzgoja soje su, kaže, najbitniji korovi. Tu vidi veliki problem kod određenih proizvođači koji kasne s primenom herbicida za koje kaže da ima vrlo kvalitetnih, ali se ne sme zakasniti sa primenom.

"Kod kukuruza to nije tako veliki problem, postoji puno rešenja, a kod soje samo nekoliko koje morate odraditi i ako to ne napravite na vreme, ona se u kombinaciji sa korovom ne može izboriti". 

Upozorava da ako se korov probije, dolazi do velikog problema, kako u smanjenju prinosa, kombajniranju tako i primesama koje nastaju nakon žetve. Stoga treba napraviti kvalitetnu zaštitu na vreme, eventulano se savetovati sa strukom ako niste sigurni kada i kakav oblik zaštite napraviti.

Crveni pauk pravi najviše problema

Kada je reč o bolestima, tu nema velikih poteškoća zbog kojih bi morali preventivno tretirati biljke. Eventualno se može javiti peronospora, koja pak nije toliko učestala jer su u vreme vegetacije visoke temperature. Ali, sve veći problem, naglašava Hrgović postaje crveni pauk koji se javlja svake godine u uslovima kada su visoke temperature i nedostatak vlage. Kreće od krajnjih delova parcela i širi se prema sredini.

Treba pronaći rešenje za crvenog pauka (Foto: Depositphotos/fotokostic)

"On kada zahvati njivu, zaustavlja razvoj i rast, što se maksimalno odrazi i na prinos."

"Vrednost je najmanja kada prodate sirovinu. Svaki dodatni proizvod ima dodatnu vrednost, višu od početne. Naša soja je izuzetne kvalitete, zdravstvenog stanja, GMO free je, a postoje i organski proizvođači gde ona završi u preradi za ljdusku ishranu", pojašnjava uz zaključak da je takvo zrno mnogo skuplje, može se lakše plasirati, bolje prodati i više zaraditi iako su prinosi nešto manji što na kraju ne mora biti nužno ako je sve napravljeno kako treba.

Biostimulatori u zaštiti maline od mraza - dobije se više nego što se uloži?

"I za kraj, sugerišem korišćenje bio-stimulatora. Veliki broj ih je već na tržištu, a oni u stresnim uslvima značajno pomažu biljci da ih prebrodi što rezultira i potencijalno višim prinosom u odnosu na useve soje koji se ne tretiraju istima."


Tagovi

Uzgoj soje Siniša Hrgović Crveni pauk Analiza tla Korovi Setva soje Klijavost semena


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li znate zašto je burjan lekovita biljka?