Korovi mogu biti veoma opasne biljke koje nanose ogromne štete gajenim usevima.Zato treba raditi na smanjenju njihove brojnosti.
Strna žita su naš najveći izvor hrane i zauzimaju znatne površine u Srbiji, naročito u Vojvodini. Međutim, njihov normalan rast i razvoj ometaju druge, nepoželjne vrste. To su korovi, od kojih su najznačajniji i najteži za suzbijanje: palamida njivska, divlji sirak, poponac, vijušac, kukolj, ali i mnoge druge nepoželjne vrste.
Jedan od najopasnijih korova u strnim žitima čiji je korenov sistem jako dobro razvijen i sastoji se iz glavnog i bočnih korenova koji idu u dubinu preko 4 metra. Prepoznaje se po ljubičastom cvetu i bodljikavim listovima. Ovaj korov se veoma teško suzbija pa su preventivne mere poput obrade zemljišta i nege jako važni. Od preparata u strnim žitima se koriste 2,4 D , MCPA, MCPP herbicidi, a u kukuruzu Bevekamba, Korovicid, Banvel 480 .
Takođe jedna od značajnijih korovskih vrsta koja najčešće zakorovljava kukuruz. Korenov sistem je sastavljen iz rizoma, a stablo može biti visoko i 2 metra. Prepoznaje se po piramidalnoj metlici. Ukoliko se kukuruz gaji u monokulturi, pojava divljeg sirka je znatno povećana. Najbolje sredstvo za suzbijanje ovog korova je Glifosat i to kada je strnina visoka 20 cm.
Ova biljka ima spratolik korenov sistem koji ide u dubinu do 6 metara, što je jako opasno za gajenu biljku. Prepoznaje se po srcolikim listovima i belom-trubastom cvetu. Uglavnom se suzbija preparatima na bazi 2,4 D, MCPA i dikambe. U pšenici se mogu koristitii Banvel M, Banvel P, a u kukuruzu Bevekamba, Laddok, Basagran.
Najčešće se javlja u ozimim žitima, a njegovo seme rado jedu ptice. Lako se obavija oko gajene biljke, baš kao i poponac. Razlikuje se od poponca po tome što ima kopljaste listove i sitnije cvetove. Preventivne mere su jako važne poput setve čistog semena, plodoreda. Od preparata se koriste Dihlorprop, kombinacija dikambe i MCPA.U kukuruzu se koriste: atrazin, simazin, bantazon.
Jednogodišnji korov koji se prepoznaje po krupnom, tamnocrvenom cvetu i lancetastim listovima. Ovaj korov sazreva kad i strna žita pa zato treba koristiti za setvu čisto seme, a vrlo su značajne i agrotehničke mere. Od herbicida se koriste 2,4 D, MCPA, MCPA + 2,4 D.
Preventivne mere imaju veoma važnu ulogu u sprečavanju zakorovljenosti zemljišta. Kako bi se na samom početku delovalo na sprečavanje nastanka korova treba ozbiljno i odgovorno pristupiti obradi zemljišta, merama nege, a važnu ulogu ima i plodored, kao i setva čistog semena. Uništavanje korova je znatno teže u organskoj proizvodnji, jer je zabranjena upotreba herbicida pa još više do izražaja dolaze obrada zemljišta, mere nege i pravilna primena plodoreda. U konvencionalnoj proizvodnji primena herbicida predstavlja osnovu borbe protiv korova, ali naravno ni u ovom vidu proizvodnje nikako ne treba zanemariti mere koje se odnose na obradu zemljišta.
Tagovi
Autorka
