Kružni sistemi za navodnjavanje - prednosti i mane

Klimatske promene i nedostatak vode predstavljaju sve veći problem u savremenoj poljoprivredi. Suša uzima danak svake godine i bez kvalitetnih sistema za navodnjavanje dolazi do smanjenja ili izostanka roda.

Postoje različiti sistemi, a jedan od njih je kružni ili centralizovani čije prskalice kružno navodnjavaju useve. U njegovom središtu je osovina oko koje rotiraju nosači cevovoda i prskalica. Veoma se često upotrebljava u zemljama sa naprednom poljoprivrednom proizvodnjom. Takođe se koristi i za primenu pesticida i tečnih đubriva.

Pored kružnog za površinsko navodnjavanje, koristi se i linearni sistem, onda kap po kap, sistem za navodnjavanje u brazde te oni sa veštačkom kišom.

Prednosti i mane

Svi su se ovi sistemi poslednje decenije sve više poboljšavali. Danas su to zasebne mašine najčešće digitalno upravljane. Izuzetak nije ni kružni sistem. Čitav je niz prednosti njegove upotrebe. Mehanizam prskalica omogućava precizno zalivanje ili tretiranje pesticidima i folijarnim đubrivima. Ovakvi su uređaji automatizovani, smanjuju troškove, količinu utrošene vode, skraćuju period rada, a time štede energente za njihovo pokretanje. Pogodni su za sve ratarske, povrtarske te pojedine voćarske kulture kao što su jagode. Visina nosača prskalica može da se prilagođava visini useva. Efikasnost primenene vode je do 80 odsto.

Sasvim sigurno je da ovakvi sistemi imaju svoje mane. Pre svega se radi o velikim finansijskim ulaganjima što ih čini nedostupnim za male i srednje poljoprivredne proizvođače. Parcele moraju imati određen pravilan oblik. Treba napomenuti da su održavanje i eventualne popravke veoma finansijski zahtevni. Nisu pogodni za primenu kad je vreme vetrovito, jer može doći do neravnomerne raspodele vode i primenjenih đubriva, pesticida.

Karakteristike kružnog sistema

Prilagođava se veličini parcela i njegova dužina može da se kreće od 60 do skoro 800 m. Najčešće se upotrebljavaju uređaji koji mogu da navodnjavaju površine od 125 ha i koji imaju dužinu 400 m.

Crpna stanica zahvata vodu iz rezervoara, kanala ili reka, a glavna cev je doprema do središta uređaj. Odatle se voda šalje u prskalice. Različitim pritiscima se reguliše protok vode. To omogućava ujednačeno navodnjavanje cele površine. Prskalice koje su bliže središnjem delu imaju manji protok od onih koje su postavljene na krajevima.

Sistemi za navodnjavanje povrća - paradajzu i paprici treba "kap po kap", a kupusnjačama kišnica

Ovakvi uređaji pogodni su i za strme terene, a njima se može upravljati ručno ili automatski. Takođe, omogućeno je podešavanje količine vode, brzine kretanja, čak se na različitim delovima parcele mogu primeniti različite zalivne norme koje su usklađene s uzgajanom kulturom, njenom fazom rasta i razvoja, kvalitetu zemljišta i njegovom sastavu.

Digitalizacija u poljoprivredi nije zaobišla ni ove sisteme. Oni postaju sve sofisticiraniji i precizniji, sa senzorima i kamerama koje se montiraju na osnovu. Na taj način se prikupljaju tačni podaci o zemljištu i stanju useva koji nam mogu pomoći u optimizaciji zalivne norme, primene zaštitnih sredstava i prihrane.