Kukuruz u kritičnoj fazi: Naredni dani odlučuju o ovogodišnjem rodu

Nakon ekstremno visokih temperatura kukuruz je na delu polja ušao u generativnu fazu razvoja, odnosno period u kojem se formira budući prinos. Upravo će sledeći dani odlučiti da li će oplodnja biti uspešna ili će toplotni talas ostaviti posledice na broj zrna u klipu.

Ulazak biljke u ovu fazu istovremeno je dobra i loša vest, kaže profesor dr sc. Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek.

"Dobra je vest što je kukuruz ušao u generativnu fazu razvoja, ali je loša što se to dogodilo upravo tokom perioda vrlo visokih temperatura. Sledećih nekoliko dana biće presudni za oplodnju", kaže.

Objašnjava kako polen koji oslobađa metlica mora pasti na svilu, odnosno izdužene tučke ženskog cveta, i kroz svaku nit doći do zametka budućeg zrna. "Ako se taj proces odvije uredno, svaki cvetić na klipu može razviti jedno zrno kukuruza", dodaje.

Uvijeni listovi znak su borbe protiv vrućine

Na eksperimentalnoj parceli koju smo posetili već su vidljivi prvi znakovi uspešne oplodnje. "Na ovom klipu već se mogu videti formirana zrna. Uprkos visokim temperaturama oplodnja je bila prilično ujednačena i na ovom usevu ne očekujemo značajnije štete od toplotnog talasa proteklih dana", pokazuje profesor.

Ipak, upozorava kako neće svi usevi imati jednako dobar ishod. "Ako se temperature više od 30 stepeni pojave upravo u trenutku kada svila izlazi iz klipa, ona se može sparušiti pre nego što polen obavi oplodnju. Tada deo cvetića ostaje neoplođen i na tim mestima zrna se neće razviti", upozorava.

Na parceli se jasno vidi još jedan simptom visokih temperatura, reč je o uvijenim listovima. "Kada kukuruz ovako smota listove, pokušava da smanji isparavanje vode. Time smanjuje gubitak vlage i ublažava toplotni stres. Ako ovakve temperature ne potraju dugo, biljka se može oporaviti bez većih posledica", ističe naš sagovornik.

Dodaje kako bi najavljeno osveženje i eventualne padavine stigli u pravom trenutku za deo useva koji tek ulazi u cvetanje.

Kasniji hibridi mogli bi imati više problema

Najveće posledice toplotnog talasa, smatra profesor, tek bi se mogle videti na kasnijim hibridima kukuruza. "Ovaj usev pripada FAO grupi 350 do 400 i već je ušao u generativnu fazu. Kasnije FAO grupe tek ulaze u cvetanje, pa postoji veća mogućnost da će upravo one pretrpeti štete zbog visokih temperatura i suše", dodaje.

Ističe kako se hibridi FAO grupa 300 i 400 poslednjih godina u našim proizvodnim uslovima pokazuju prilagođenijima, jer ranije ulaze u fazu oplodnje i češće izbegavaju najjače letnje vrućine.

Klimatske promene postaju najveći izazov

Stipešević podseća kako su se uslovi proizvodnje poslednjih godina značajno promenili. "Najveći problem više nisu bolesti ili štetočine, nego suša i ekstremno visoke temperature tokom cvetanja. Ako se polen isuši ili se svila prerano osuši, oplodnja neće biti potpuna, klip ostaje slabo ispunjen, a biljka kasnije nema dovoljno energije za nalivanje zrna", pojasnio je.

Dodaje kako kukuruz u optimalnim uslovima, uz dovoljno vode i pravilno đubrenje, može ostvarivati prinose veće od 25 tona po hektaru kakvi su zabeleženi u Americi, dok u uslovima suvog ratarenja prinos lako padne na svega pet do šest tona po hektaru, što je često ispod granice isplativosti proizvodnje.

"Navodnjavanje više ne bi smelo biti odgovornost samo pojedinog proizvođača. To mora postati jedan od nacionalnih prioriteta", istakao je.

Tokom cvetanja važan je cink

Na eksperimentalnoj parceli profesor je pokazao dobro razvijen korenov sistem.

"Ovaj kukuruz imao je dovoljno vlage tokom razvoja, pa je razvio koren dubok 35 do 40 centimetara. Takav koren biljku može da snabdeva vodom i hranivima čak i ako neko vreme izostanu padavine", ističe.

Procenjuje da bi ovakav usev, uz uspešnu oplodnju, mogao ostvariti prinos od 12 do 13 tona po hektaru.

Veliku ulogu u ostvarivanju visokih prinosa ima pravovremena prihrana. "Ko je pre zatvaranja sklopa uspeo da unese između 50 i 100 kilograma čistog azota po hektaru, napravio je važan posao za ostvarenje visokog prinosa", napominje.

Kako mehanizacija nakon zatvaranja sklopa više ne može ulaziti u usev, sve veću ulogu imaće dronovi. "Ako biljci toom leta nedostaje cink ili neki drugi mikroelement, više ga ne možemo uneti preko tla, ali ga možemo vrlo efikasno primeniti folijarno pomoću dronova", dodaje.

Posebno naglašava važnost cinka tokom cvetanja jer učestvuje u procesima koji omogućuju pravilnu oplodnju i razvoj generativnih organa.

Osim suše, proizvođačima prete i sve češća olujna nevremena. "Ako grad ošteti metlicu ili klip tokom cvetanja, posledice za prinos mogu biti vrlo velike“.

Sama oštećenja listova ne moraju nužno značiti katastrofu. "Čak i kada biljka izgubi oko polovine lisne mase, još uvek može ostvariti vrlo visok prinos. Problem je što oštećeni listovi postaju ulazno mesto za brojne bolesti", istakao je.

Zbog sve češćih vremenskih ekstrema proizvođačima savetuje da razmisle o osiguranju useva. "Jedno nevreme može za nekoliko minuta uništiti celu proizvodnju. Osiguranje možda neće nadoknaditi sve gubitke, ali ih može značajno ublažiti", zaključuje.