Manja globalna žetva pirinča neće smetati građanima Srbije, Crne Gore i Hrvatske?

Međunarodni savet za žitarice (IGC) predviđa da bi u 2022./23. globalna žetva pirinča mogla pasti za 2,1 odsto na 505 miliona tona. Potrošnja će se smanjiti za 1,1 odsto na 520 miliona tona, uglavnom zbog pada potražnje u Indiji i Kini. Obim svetske trgovine pirinčom će se smanjiti za četiri odsto na 49 miliona tona, dok će se zalihe smanjiti za 5,1 odsto na 169 miliona tona.

Najviše se konzumira Japonica

Kada je reč o evropskom tržištu, najprisutniji je Japonica, pirinač kratkog ili srednjeg zrna i Indica, dugog zrna. Japonica je u Evropi postala tradicija i na nju otpada 75 odsto proizvodnje i potrošnje. Uglavnom se konzumira u južnim državama. Na Indicu otpada 25 odsto. Ona se uvozi i konzumira u severnim zemljama.

Prema poslednjim podacima Evropske komisije, ukupna proizvodnja u Evropskoj uniji se kreće oko tri miliona tona neoljuštenog pirinča. Uzgaja se na oko 450.000 hektara s prosečnim prinosom od sedam tona po hektaru. Italija ima 50 odsto proizvodnje, a sledi je Španija s 30 odsto na nivou EU.

Godišnje se potroši 2,8 miliona tona. Ipak, Unija nije dovoljna u ovom sektoru i zadovoljava 60 odsto svojih potreba. Ostatak se uvozi, iz Pakistana 26 odsto, Tajlanda 13,6 i Indije 13,4 odsto, pokazuju podaci trendeconomy.  

Glavna izvozna odredišta iz EU su Velika Britanija s učešćem od 40 odsto, Jordan 10 i Švajcarska s učešćem od 9,07 odsto. 

Najmanje se jede u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj?

Kada je reč o potrošnji u celoj Evropi, ona je veća na jugu a najmanja na istoku kontinenta. 

Najveći potrošač po glavi stanovnika je Portugal (16,1 kg), zatim Turska (15,8 kg), Albanija (12,3 kg) i Belgija (11,3 kg). 

Najmanje se jede, piše landgeist u zemljama bivše Jugoslavije. Srbija ima najmanju potrošnju (0,9 kg), zatim Crna Gora (1,9 kg) i Hrvatska (2,5 kg). Iako su brojke najniže u istočnoj Evropi, postoji nekoliko izuzetaka. Rusija, Rumunija, Mađarska i Češka troše više pirinča od ostalih istočnoevropskih zemalja.

Podaci utemeljeni na FAO izveštaju uključuju sve proizvode od pirinča, uključujući rezance, sake, piričani skrob, pirinčano brašno i druge proizvode.