Tržište krompira
13.11.2023. 15:00

Manje krompira ove godine? Kako stoji EU, a kako Rusija i Ukrajina?

Ukupna površina uzgoja krompira u EU iznosi oko 1,34 miliona hektara, a prosečan prinos je 35,1 t/ha. Francuska ima najveći prosečni prinos, značajno veći od EU.

Foto: Depositphotos/dimakin

148

Berba krompira u Evropskoj uniji za 2023. procenjuje se na 47,1 miliona tona, što predstavlja smanjenje od 1,6 odsto na godišnjem nivou, navodi globalna internet platforma za trgovinu Tridge. Ukupna površina uzgoja krompira u EU iznosi oko 1,34 miliona hektara. U ključnim zemljama za proizvodnju ove kulture, kao što su Belgija i Francuska, očekuje se da će berba na kraju da bude veća nego 2022., pri čemu Belgija predviđa povećanje prinosa od 7,5 odsto, a Francuska očekuje devet odsto veću žetvu na godišnjem nivou.

Francuska će da ima najveći prosečni prinos

U prognozi prinosa se očekuje da će Francuska da ima najveći prosečni prinos od 42 t/ha, a Litvanija sa 15,4 t/h najmanji. U Poljskoj se on prognozira na 27,5 t/ha, što predstavlja pad od 11 odsto na godišnjem nivou i pad od jedan odsto u odnosu na petogodišnji prosek. Ukupni projicirani prosečni prinos u EU je 35,1 t/ha.

Prema Tridge analizi, prekomerna kiša poremetila je berbu u severnoj Španiji, gde su ratari ipak uspeli da isporuče rod, dok su farmeri u Andaluziji morali da čekaju oktobarske kiše kako bi nastavili berbu. Međutim, uvođenje francuskog krompira na špansko tržište izazvalo je prekomernu ponudu i pad cena veleprodajnog za 21,53 odsto, dosegnuvši 48 evrocenti po kilogramu, posle skoro dva meseca stabilnosti.

U Rusiji raste uzgoj

Rusija planira ograničiti uvoz semenskog materijala za krompir, pšenicu, raž, ječam, kukuruz, soju, uljanu repicu, suncokret i šećernu repu kako bi podstakla domaći uzgoj i proizvodnju semena. U regiji Kabarovsk poljoprivrednici su značajno proširili proizvodnju krompira i povrća, s povećanjem obradive površine za 250 do 300 ha u odnosu na prethodnu godinu. Ovo se posledično odrazilo na rod koji iznosi više od 12 hiljada tona, što predstavlja povećanje od 1,6 puta u odnosu na prethodnu godinu. U međuvremenu, u Uralskom okrugu, berba dobro napreduje, sa više od 90 odsto zasejane površine već je pobrano, što je rezultiralo, kako piše Tridge, impresivnim prinosom od preko 665 hiljada tona. U 2023. tamošnja je berba porasla za 12 odsto, dosegnuvši prosek od 21,1 t/ha.

U Ukrajini je cena krompira u proseku udvostručena u odnosu na prošli izveštaj od 22. oktobra. Tamošnji poljoprivrednici za kilogram dobiju od 18 do 26 evrocenti, što je povećanje od 13 odsto. Dodatno, teški vremenski uslovi u nekim su regijama otežali berbu, što je dodatno doprinelo rastu cena na tržištu.

Podrška bez presedana

Zanimljivo je da marokansko ministarstvo pruža podršku bez presedana kada je u pitanju proizvodnja krompira, ali i luka te paradajza zbog visokih troškova semena. Tako će se tamo podrška za jedan hektar proizvodnje krompira kretati od 730 do 1.470 evra. Ova odluka usledila je posle dve sezone dugotrajne suše i nedovoljne količine padavina.

Tagovi

Rusija Ukrajina Tržište krumpira Berba krompira Prinos krompira EU krompir Cena krompira

Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu.

Izdvojeni tekstovi

INTERREG projekat Hrvatska-Srbija: AI rešenja za otporniju i rodniju pšenicu
1

Izdvojen oglas

Kombinovana mašina za mlevenje mesa i pasiranje paradajza Artus C25

KLUB

Stanko Nekić
pre 3 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo