Nakon žetve: Kako pravilno skladištiti pšenicu?

Određivanje pravog momenta žetve pšenice ključno je za maksimizaciju prinosa i kvalitet zrna. Pogrešna procena može dovesti do gubitaka usled prevelike ili nedovoljne vlažnosti, ali i do smanjenja tržišne vrednosti pšenice.

Iako je žetva ove žitarice za ovu sezonu završena, ratari uvek treba da budu spremni za narednu godinu i da se pripreme, ali i da na adekvatan način skladište useve.

Savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Zoran Lazarov, ističe da su ključni faktori za određivanje momenta žetve zrelost zrna, sadržaj vlage u njemu, testiranje zrelosti, meteorološki uslovi, stanje useva, tržišni uslovi i tehnološki alati.

Crnomorska pšenica jeftinija za 30 evra od evropske - šta se događa na tržištu žitarica?

"Zrno je spremno za žetvu kada dostigne fiziološku zrelost, a to praktično znači da je završeno punjenje i počelo smanjenje sadržaja vlage. Pšenica je zrela kada zrno postane tvrdo i istovremeno stabljika, list i zrno poprime zlatno žutu boju", kaže Lazarov i ističe da prerana žetva prouzrokuje ubiranje manjih prinosa sa nekvalitetnim zrnima.

Testiranje zrelosti

Prema njegovim rečima, idealno je žnjeti pšenicu kada je sadržaj vlage u zrnu između 14 i 18 odsto. Previsoka vlažnost može otežati skladištenje i povećati rizik od kvarenja, dok preniska vlažnost može uzrokovati lomljenje zrna pri žetvi.

Testiranje zrelosti je moguće obaviti vizuelnim pregledom tvrdoće i promene boje zrna i stabljike, ali i merenjem vlažnosti pomoću vlagomera, uređaja za merenje sadržaja vlage u zrnu.

"Suvi i topli dani pogodni su za žetvu, jer smanjuju vlažnost zrna prirodnim putem, dok kišni periodi mogu izazvati kašnjenje i povećati rizik od pojave bolesti", ističe Lazarov.

RZS: Prinos pšenice manji za 15,9 odsto u ovoj godini

Poručuje da je bitno pratiti i položaj pšenice jer ako  polegne može doći do gubitaka kvaliteta i prinosa, a samim tim i teže žetve. Naglašava da cena pšenice i troškovi sušenja mogu uticati na odluku o tačnom momentu žetve. Dronovi i satelitski snimci mogu pomoći u proceni zrelosti uslova i planiranju žetve, dok softverske aplikacije pomažu u analiziranju podataka o usevima i vremenskim uslovima za optimizaciju žetve.

"Najboli period žetve se može odrediti stalnim praćenjem prognoze vremena i stanja useva. U tom periodu treba obaviti i kontrolu opreme za žetvu kako bi ovaj najznačajni poljoprivredni posao u godini bio odrađen kako treba."

Odgovarajuće skladištenje

Naš sagovornik napominje da se u ovom periodu moraju obavezno dobro pripremiti skladišni prostori sa adekvatnom ventilacijom, kako bi zrno ostalo suvo i očuvalo kvalitet. Pri tome se stare zalihe žita moraju odvojiti od novih, a to se može uraditi na adekvatan način samo ako se prebace u neku drugu prostoriju.

Posle toga treba detaljno očistiti prostor za skladištenje. Nikako se ne smeju zaobići šupljine u kojima postoji mogućnost da se zadrže štetočine. Prostor za čuvanje žita treba da bude bez oštećenja i otvora kroz koje mogu da se provuku glodari i ptice, pod suv, a površina objekta isprskana insekticidima isključivo za tu namenu.

Ako se posle žetve skladištenje ratarske proizvodnje ne obavi kako treba štete mogu biti ogromne. Posebno zato što se proizvodnja obavlja uz velika ulaganja.

"Odabir pravog momenta za žetvu zahteva pažljivo praćenje stanja useva i vremenskih uslova, što može znatno uticati na prinos i kvalitet zrna, kao i na ekonomsku isplativost proizvodnje", ističe na kraju ovaj savetodavac.