Navodnjavanjem do uspešne ratarske proizvodnje

U vreme dugotrajnih suša, danima i sedmicama otvara se tema navodnjavanja ratarskih kultura pa je tako i ove godine, kada je suša pogodila ceo region.

Na velikom delu površine poljoprivrednog zemljišta, gde se odvija ratarska proizvodnja u Srbiji, navodnjavanje je slabije zastupljeno. Od 3,6 miliona hektara obradivih površina u Srbiji navodnjava se samo četiri odsto, iako stručnjaci iz oblasti poljoprivrede smatraju da se navodnjava čak i manje od četiri odsto.

Nedovoljno sredstava usmerenih u navodnjavanje

Navodnjavanje ima potencijala da bude zastupljeno na većem delu poljoprivrednog zemljišta, ali u ovom momentu nam nedostaju projekti. Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po površinama njiva koje se navodnjavaju. Ne samo da nedostaju projekti, nedostaje i određena svota novca koja bi podmirila sve neophodne troškove izgradnje kanala, crpnih stanica i nabavke zalivnih sistema.

Ratarska proizvodnja u sušnom periodu je veoma ugrožena i ogleda se kroz smanjenje prinosa ali i kvaliteta samog ploda. Kukuruz, pšenica, ječam, lucerka, u sušnome periodu se jedva održavaju dok su u kišnim godinama ugrožene zbog prevelike količine vlage. S druge strane problem su i mesta koja nisu blizu rekama, jezerima ili kanalima, a nakon kiša nemaju mogućnost oticanja vode, koja se onda zadržava na zemljištu i nepovoljno utiče na useve.

Rešenje je u izgradnji bazena

Rešenje se mora tražiti u izgradnji podzemnih bazena koji bi prihvatali vodu za vreme obilnih padavina, a sakupljena voda mogla bi da se koristi u vreme kada vode nema dovoljno. Na taj bi se način osiguravala ratarska proizvodnja u sušnim razdobljima.

Navodnjavanje obradivih površina je velika investicija u kojoj sem poljoprivrednika, učešće mora uzeti lokalna samouprava ali i država. Poljoprivrednik sam ne može istrajati u obezbeđivanju navodnjavanja. Nedostaju posebni fondovi koji bi prikupljali novac od lokalnog pa do državnog nivoa. Takvi fondovi bi pomogli u mnogome poljoprivredniku, lokalnoj samoupravi i na kraju državi. Poljoprivrednik bi ostvarivao veće prihode, jer se prinosi navodnjavanjem značajno povećavaju, što bi dovelo i do unapređenja proizvodnje.