Obrada strništa - priprema za nove kulture

Nakon zavšetka žetve ratarskih kultura, pšenice i ječma, zemljište je slobodno i u tom je periodu potrebno preduzeti određene agrotehničke mere sa ciljem da se zemljište kvalitetno pripremi za naredni usev. Ujedno, obrada zemljišta nakon vršidbe pšenice i ječma, predstavlja preduslov za postizanje vrhunskih rezultata u biljnoj proizvodnji.

Od izvođenja obrade strništa zavise i ostale agrotehničke mere. Da bi se kvalitetno izvela obrada strništa potrebna je i odgovarajuća mehanizacija.

Kultivatori su najmanje pogodni za obradu strništa jer oni samo rastresaju zemljište. Upotrebom kultivatora prilikom obrade, površina zemljišta ostaje neravna, a podstiče se i proces isparavanja vlage iz zemljišta.

S druge strane, zaoravanje i tanjiranje strništa, služi poboljšavanju vodnog režima zemljišta, stvara se rastresit sloj na površini zemljišta. Međutim, tanjirače ne predstavljaju veoma kvalitetno oruđe u pogledu očuvanja vlage u zemljištu. I dalje je neizostavna primena pluga sa dve ili više brazda na dubini rada 12-15 cm.

Zaoravanje žetvenih ostataka za mineralizaciju zemljišta

Plitko oranje primenjivalo se još u davnim vremenima. Primenom ove agrotehničke mere u okviru obrade strništa zaoravaju se žetveni ostaci i time se stvaraju uslovi za mineralizaciju u zemljištu i razlaganje. To je značajno zbog unošenja organske materije u zemljište. Pod uticajem mikroorganizama, organska materija se razlaže, a taj proces teče u dva pravca, jedan deo žetvenih ostataka se razlaže do vode i amonijaka, dok se drugi deo transformiše u humus koji je bitna komponenta u očuvanju fizičkih i hemijskih, kao i vodno vazdušnih svojstava zemljišta.

Herbicide primeniti nakon završetka oranja

Primenom totalnog herbicida pre oranja uništava se ostatak biljke koja je dala rod, a koji pomaže u hranjenju zemljišta. Zato se preporučuje tretman primenom totalnih herbicida iz grupe glifosata, na zemljištu izvršiti nakon završetka oranja. Na taj način deluje se na suzbijanje višegodišnjih uskolisnih i šrokolisnih korova.

Zemljištu je potrebno obezbediti azot

Unošenjem slame u zemljište razmnožavaju se bakterije koje tu slamu razrađuju, ali i istovremeno i potreban azot crpe iz zemljišta. Zato je potrebno zemljiištu obezbediti dovoljne količine azota, unošenjem azotnog đubriva i to u količini 40-50 kg po hektaru. Najbolje je upotrebiti NPK đubrivo, koje se raspe po površini strništa pre operacije zaoravanja biljnih ostataka, ali NPK đubrivo se može rasuti i pre same setve.