Ocena intenziteta brojnosti glodara

Specifičnost većine sitnih glodara je visok reproduktivni potencijal, a to je ujedno i jedan od razloga što imaju puno prirodnih neprijatelja i predatora koji se njima hrane.

Glodari skloni prenamnoženju

Odlikuje ih kratak životni vek od dve do tri godine, brzno seksualno sazrevanje (mužjaci su polno sposobni ceo životni vek, a ženke oko dve godine), kratak period graviditeta i laktacije (ženke mogu da se pare odmah po koćenju) i poliestrični ciklus koćenja (pare se tokom cele godine).

Skloni su prenamnoženjima i u tim situacijama nanose velike štete na gajenim kulturama. Faktori koji utiču na porast populacije glodara su pre svega klimatski faktori (suva i topla jesen, blaga i suva zima, snežna zima sa stalnim temperaturama, toplo proleće i leto sa umerenim padavinama), zatim staništa gde ima zrnaste hrane, neobrađena staništa i drugi.

U toku zime glodari se koncentrišu na strnim žitima, lucerištima, utrinama, u rasadnicima i formiraju se takozvane inicijalne populacije iz kojih se razvijaju prve prolećne populacije.

Ocena intenzite brojnosti

Ocena inteziteta brojnosti određuje se po skali, koja važi za sve vrste iz roda Apodemus spp. - poljski miševi. Izražava se u broju aktivnih rupa po hektaru.

Ako je broj aktivnih rupa po hektaru manji od 10 brojnost glodara se ocenjuje kao vrlo niska, od 10 do 50 kao niska, a srednja ako je broj aktivnih rupa od 50 do 500 po hektaru. Visoka brojnost je ugranicama od 500 do 2.000 aktivnih rupa, a vrlo visoka od 2.000 do 10.000. U kalamitetnu kategoriju spada ona brojnost gde je prisutno više od 10.000 aktivnih rupa po hektaru.

Ako se u polju primeti brojnost niska do srednja, trebalo bi primeniti hemijske mere suzbijanja. U rupe se ubacuju mamci na bazi cink-fosfida koji deluju kontaktno, te je obavezno zatrpavanje rupa zbog sprečavanja trovanja divljači.

Tekst: Radmila Heraković, PSS Institut Tamiš

Foto: Bajšanski Jasna