Padaju cene žitarica: Uzrok najava deblokade crnomorskih luka?

Da političke igre imaju uticaja na svetsko tržište i cene hrane dokaz su i pregovori sa Rusijom i njena najava deblokade crnomorskih luka. Ova vest je dovela do pada cena žitarica.

Reuters je izvestio da je visoki zvaničnik UN-a imao konstruktivne razgovore sa prvim potpredsednikom ruske vlade Andrejem Belousovim o olakšavanju izvoza ruskih žitarica i đubriva na svetska tržišta.

U Vašingtonu je na dodatnim razgovorima Rebeka Grinspan, šef Konferencije UN-a za trgovinu i razvoj (UNCTAD) i koordinator globalne grupe UN-a za odgovor na krizu hrane, energije i finansija koja ima za cilj da pomogne zemljama da se suoče sa aktualnim ekonomskim šokovima.

Prošlog meseca je Antonio Guteres posetio Moskvu i Kijev i pokušao da posreduje i postigne dogovor kako bi se omogućio izvoz ukrajinske hrane, prvenstveno žitarica, kao i izvoz ruskih proizvoda i đubriva.

Da li će doći do deblokade luka?

Rusija i Ukrajina čine skoro trećinu globalnih zaliha pšenice. Rusija je najvažniji izvoznik đubriva, a Ukrajina najvažniji izvoznik kukuruza i suncokretovog ulja. Sukob je prekinuo isporuke hrane i drugih proizvoda i podstakao globalnu prehrambenu krizu uz porast cena žitarica, jestivog ulja, goriva i đubriva.

Trenutno u ukrajinskim silosima čeka više od 20 miliona tona žitarica, jer su luke blokirane. Rusija za uzvrat traži ublažavanje sankcija koje su poremetile njenu proizvodnju đubriva i izvoz žitarica.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u razgovoru sa turskim predsednikom Tajipom Erdoganom da je Rusija spremna da omogući nesmetan izvoz žitarica iz ukrajinskih luka u koordinaciji sa Turskom.

Na koju će stranu 22 miliona tona ukrajinskih žitarica - preko Belorusije ili Turske?

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je na Tviteru napisao da ova zemlja radi na međunarodnoj operaciji koju predvode UN sa mornaricama trećih zemalja kako bi osigurala siguran trgovački put za izvoz hrane.

Russia plays hunger games with the world by blocking Ukrainian food exports with one hand and trying to shift the blame on Ukraine with the other. Ukraine is working on an international UN-led operation with navies of partners ensuring a safe trade route with no security risks.

— Dmytro Kuleba (@DmytroKuleba) May 31, 2022

Stvarnost je nešto teža

Skepticizam postoji kada je u pitanju postizanje dogovora. U tekstu koji je objavio Agrarheute, možemo pročitati da je i sama najava deblokade luka doprinela snižavanju cena žitarica. U utorak su evropske cene pšenice pale za 15 evra na 392 evra po toni, koliko je i danas na pariškoj EuroNext berzi. U poslednje tri sedmice to je prvi put da su pale ispod 400 evra.

Ista situacija je i na čikaškoj berzi gde je njena cena pala za 70 centi i iznosila 10,87 dolara po bušelu.

Ipak se očekuje novi rast. U stvarnosti ponovno otvaranje luka neće ići glatko, jer natovareni brodovi odavno čekaju usidreni.

Kretanje cena žitarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište 

Sukob je stopirao trgovinu. Od 1. do 30. maja 2022. ukrajinski izvoz je iznosio 1,06 miliona tona. Skoro je prepolovljen u poređenju sa 2,8 miliona tona u maju 2021. godine. Ukrajinsko ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da izvoz uključuje oko 1,0 miliona tona kukuruza i 42.000 tona pšenice.

Pored toga, najveći svetski uvoznik pšenice, Egipat, zabranio je trgovinu tom žitaricom trećim stranama u zemlji do kraja avgusta. Vlada je odgovorna za tržište i namerava da otkupi sve useve od egipatskih poljoprivrednika nakon što su ostali bez većeg dela crnomorske, od koje zemlja zavisi.

Pšenica u USA u katastrofalnom stanju

Istovremeno je novi udar na cene pšenice i podsticaj za njihov rast došao iz SAD gde je Ministarsatvo poljoprivrede USDA saopštilo da su poljoprivrednici zasejali samo 73 odsto od planiranih površina pod jarom. Ocena useva ozime ostaje među najgorim zabeleženim.

Samo 29 odsto ozime ocenjeno je kao dobro do odlično izvestio je USDA u svom sedmičnom izveštaju o uslovima žetve i napretku setve.

Kada je u pitanju setva kukuruza ona je prošle nedelje bila završena 86 odsto, dok je soja bila posejana na 66 odsto planiranih površina.