Paori negoduju zbog dodele državnih njiva PKB-u

Poljoprivrednici sa područja zrenjaninske lokalne samouprave nadali su se da će licitacija za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta biti održana blagovremeno, kako to nalažu setveni rokovi, tu pre svega misle na pšenicu. I dok je pšenica na državnim njivama srednjobanatskih opština Novi Bečej i Nova Crnja uveliko ponikla, Grad Zrenjanin je tek raspisao Oglas za javnu licitaciju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Rok za podnošenje dokumentacije i prijavljivanje je 27. novembar do 12 sati.

"Po godišnjem programu na osnovu prava prečeg zakupa za poljoprivrednike koji se bave stočarstvom predviđeno je 8.300 hektara državne zemlje, dok na osnovu postojeće infrastrukture na raspolaganju je 2.400 hektara. Da iskoristi pravo prečeg prijavilo se približno 80 stočara i devet pravnih lica koji imaju potrebnu infrastrukturu. U prvom krugu za javnu licitaciju ratarima je ostalo 13.378,51 hektar. Ove godine i početna cena licitiranja je nešto viša nego lane, u proseku od 100 do 200 dinara, te za prvu klasu zemlje ona iznosi 25.600 dinara za hektar, dok je cena druge klase 23.088 dinara po jedinici površine", kaže Nataša Kandić, predsednica Komisije za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Paori iz Čente ostali bez 1.500 hektara državnih oranica

Dok su čekali da se raspiše Oglas za javnu licitaciju državnog poljoprivrednog zemljišta, do poljoprivrednika iz Čente je stigla vest da ostaju bez 1.500 hektara državne zemlje.

"Ovu informaciju saopštili su nam predstavnici Komisije za licitaciju iz zrenjaninske lokalne samouprave na sastanku koji je održan u Čenti. U tom trenutku stočarima je već bila dodeljena zemlja koju su i platili. Na tim parcelama je zasejana pšenica. To je bio povod da nas tridesetak dođemo u Zrenjanin i od predstavnika lokalne samouprave zatražimo odgovore na pitanja: Ko je i zašto ustupio ovih 1.500 hektara državne zemlje, koja se nalazi na teritoriji Grada Zrenjanina, "PKB korporaciji" iz Padinske Skele? Odgovore nismo dobili. Mi smo probali da kontaktiramo Direkciju za državno zemljište. Sa direktorkom nismo mogli da stupimo u kontakt, a njeni saradnici nisu upoznati sa ovim slučajem", objašnjava Jovan Drakulić, poljoprivrednik iz Čente.

Čenćanski poljoprivrednici čekaju odgovor od gradske vlasti

Zemljoradnici iz Čente sa nevericom pokazuju kopiju Rešenja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je 2. novembra ove godine dostavljeno Komisiji za sprovođenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini grada Zrenjanina, a u kojem stoji da tri katastarske parcele, sve u katastarskim opštinama Čenta, postaju vlasništvo "PKB korporacije" AD Beograd.

"Nadležnim institucijama u Beogradu smo se obraćali i nismo dobili nikakve odgovore. Ova zemlja bukvalno je poklonjena PKB-u, a mi nemamo ni pravo žalbe. Od gradonačelnika Zrenjanina očekujemo da preduzme neke korake i da nam objasni kako je do ovakve situacije došlo. Rekli su nam da gradska vlast ne zna šta se dešava sa državnim oranicama u našem ataru, kao i da će poslati dopise nekim ministarstvima i pokušati da nam pomognu“, kaže Radica Radonjić, poljoprivrednik iz Čente.

Inače, Čenta je najudaljenije naseljeno mesto na području Grada Zrenjanina i graniči sa Gradom Beogradom. U ovom selu većina stanovnika živi od poljoprivrede. Čenćanski atar je mali i bez ovih 1.500 hektara, lokalnim ratarima na raspolaganje ostaje približno 500 hektara uglavnom slatinaste zemlje, livada i trstika.

PKB oranice daje u zakup ratarima iz Čente?

Ovi poljoprivrednici još nisu dobili nikakve informacije od nadležnih, ali je zato do njih stigla informacija da im se još ove jeseni može izaći u susret.

"Odmah po donošenju Odluke po kojoj, za nas spornih 1.500 hektara, pripada PKB-u, traktoristi ove korporacije izašli su na parcele koje su po pravu prečeg zakupili stočari i na kojima je pšenica već bila ponikla. Počeli su preoravanje ovih njiva što je izazvalo dodatni revolt naših poljoprivrednika. Od ovog posla su odustali ubrzo, a do nas je stigla informacija da će nam ove godine PKB u zakup davati parcele po ceni od 20.000 dinara za hektar. Da li će se to stvarno dogoditi, saznaćemo narednih dana. Postoji još jedna stvar koja je za nas veoma osetljiva i sporna. Na ovoj zemlji nije urađena restitucija, odnosno zemlja nije vraćena crkvi, nekadašnjoj ZZ "Banat" Čenta, kao ni fizičkim licima. A zna se da su na tom potezu zemlju vlasti oduzimale 1946. godine, kao i da je deo ostao kao višak nakon poslednje velike komasacije", dodaje Radonjić.

I pre tri godine PKB vodio "rat" protiv Čenćana

Zrenjaninska lokalna samouprava je 2012. godine izašla u susret zahtevima poljoprivrednika iz Čente , uspela je da sprovede licitaciju i da ih uvede u zakup 1.500 hektara državnih oranica. Zaposleni u PKB nisu želeli da napuste posed uz tvrdnju da je reč o uzurpaciji. Njihov glavni argument da zemlja treba da pripadne njima, bila je tvrdnja da ove površine obrađuju više od tri decenije, kao i da ostajanje bez ovog zemljišta ozbiljno ugrožava stočarsku proizvodnju u kombinatu. Ratari iz Čente u protekle dve godine obrađivali su ovu zemlju, a "PKB korporacija" vodila je sudski spor - i na posletku ga je i dobila.

Da li se ovako uvećava kapital PKB korporacije pred privatizaciju?

"Svi znamo da se PKB nalazi pred privatizacijom. U medijima se pisalo i odakle dolaze potencijalni kupci i zašto je dobro uraditi privatizaciju. A mi, poljoprivrednici iz Čente, pitamo se da li kapital PKB-a treba uvećati zemljom iz našeg atara i ako treba, zašto?", kažu Drakulić i Radonjić.

Podsećanja radi, sredinom juna ove godine, predstavnici beogradske gradske vlasti tvrdili su da su za privatizaciju PKB zaintersovani investitori iz Rusije, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i iz Srbije i regiona, kao i da se radi na sređivanju imovinsko-pravnih odnosa, kako bi se privatizacija PKB privela kraju. Tada je rečeno da će u drugoj polovini godine biti raspisan javni poziv za potencijalne investitore. Najavljivano je da je model privatizacije jako dobar, jer će se štititi gradsko građevinsko zemljište koje se neće prodavati. Na prodaju će ići samo poljoprivredno zemljište sa pripadajućim objektima i stočnim fondom, dakle samo deo imovinskog paketa, ono što nije strateška delatnost grada Beograda.

Grad Beograd kao osnivač, u saradnji sa Agencijom za privatizaciju će tražiti da se zadrži kontinuitet delatnosti, odnosno poljoprivredna proizvodnja. Tražiće se jasni kriterijumi, jake bankarske garancije, kao i drugi mehanizmi kojima se omogućava kontinuitet delatnosti kako se privatizacija ne bi zloupotrebila i iskoristila za druge namene.

Upravo ovo je bio i najveći strah meštana Čente, da poljoprivredno zemljište u njihovom ataru, koje je od nedavno postalo vlasništvo "PKB korporacije" ne oru ljudi koji dolaze iz nekih dalekih zemalja, a koji ovu banatsku zemlju ne nose generacijski u srcu i u venama.

Foto: depositphotos.com; fotokostic