Pepelnica žita šteti pšenici i ječmu

Pepelnica žita (Erysiphe graminis) javlja se svake godine. Domaćini sa kojih može da pređe na žita su korovi i žetveni ostaci. Prouzrokuje je gljiva Blumeria graminis.

Prisutna je na pšenici i ječmu (gde je trenutno i registrovana), dok slabije ugrožava zob i raž. Prosečne štete su oko 5%.

Simptomi pepelnice žita

Prezimljavanju patogena odgovaraju blage i kratke zime. U proleće je njegov razvoj intenzivniji, kada su temperature od 15°C do 22°C, a relativne vlažnosti vazduha od 85% do 100%.

Pepelnicu ćete prepoznati po pepeljastim navlakama na svim zelenim delovima biljke. U početku je slabo uočljiva, a prve pojave primetićete na klasu. Kada se poptuno razvije, ima brašnast oblik. Mogu se uočiti i crna, sitna plodonosna, telašca loptastog oblika, kao i tamnomrke pege, posebno kod ječma.

 

Simptomi pepelnice na ječmu

Suzbijanje pepelnice žita

Za suzbijanje pepelnice preporučuje se prevencija - upotreba čistog, tretiranog semena, poštovanje plodoreda, kao i uklanjanje žetvenih ostataka. Izbegavajte ranu i gustu setvu, kao i visoke količine azota, a nadomestite kalijum. Sorte pšenice, koje su otpornije, su: mina, lasta, renesansa, pobeda, evropa 90, rana 5, takovčanka, dragana, cipovka i druge.

Kada je reč o sredstvima, preporučuju se ona na bazi: tebukonazola, triadimenola i spiroksamina. Na primer, Flamenco (1,25 lit /ha) kod prvih simptoma, Alert S (litar/hektar) kod bokorenja i klasanja, Falcon EC 460 (0,6 lit / ha) od pojave zastavičara do cvetanja, Bumper 25 EC (0,5 lit / ha) kod cvetanja i tako dalje.

Fungicide treba primeniti od trenutka masovnije pojave simptoma na donjem lišću, a pre nego što počne širenje zaraze na gornja tri lista i klas - uglavnom u fazi vlatanja i fazi razvoja zastavičara.

Foto: PIS Vojvodina