• Biljna klinika
  • 28.01.2020. 16:00

Primena integralnih mera u zaštiti bilja

Integralna proizvodnja ne podrazumeva izostavljanje upotrebe pesticida već njihovu ciljanu upotrebu kada je to ekonomski opravdano, a da su pri tome iscrpljene sve druge mogućnosti i metode za njihovo suzbijanje.

Foto: Sanja Dovečer
  • 150
  • 22
  • 0

Na ovogodišnjem 54. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru u odnosu na predhodne skupove prioritet je dat panel diskusijama u odnosu na klasična predavanja. Takav pristup omogućio je prisutnima da aktivnije učestvuju u diskusijama. 

Adaptacija poljoprivrede klimatskim promenama i ostalo

Nazivi panela poput "Biljna klinika", "Tehnologija proizvodnje u svetlu klimatskih promena", "Novi pristup nutritivno vrednije i bezbednije hrane", ukazuju na nameru organizatora da budu u korak sa najvažnijim globalnim izazovima u proizvodnji hrane. Pravi je to "mamac" za 1.300 učesnika iz zemlje i inostranstva koji su posetili Savetovanje agronoma i poljoprivrednika kao i 46. Simpozijum poljoprivredna tehnika. 

Biljna klinika - samo prva u nizu

Bilo je predviđeno da panel "Biljna klinika" traje 90 minuta, a posetioci u Kongresnom centru "Srbija" ostali su gotovo duplo duže. Razvila se živa diskusija, pa je organizatorima ostalo samo da saopšte da će ovo biti prva u nizu biljnih klinika. Kako je na početku rekao moderator dr Goran Malidža namera im je bila da za biljke naprave ono što postoji na klinikama za ljude. Upravo to su postigli slušajući paneliste i njihove teme: dr Jovica Vasin - "Zemljište i biljka", dr Jelena Marinković "Mikroorganizmi i biljka", prof. dr Nebojša Momirović "Savremeni koncept mineralne ishrane biljaka i održavanje zemljišne plodnosti" i dr Sonja Gvozdenac "ECOPEST".

Učesnici panela "Biljna klinika": Jovica Vasin, Sonja Gvozdenac, Jelena Marinković, Željko Milovac, Nebojša Momirović i Goran Malidža 

Integralna zaštita - sadašnjost i budućnost savremene proizvodnje hrane

Uvodno predavanje "Primena integralnih mera u zaštiti bilja", na panelu "Biljna klinika" održao je dr Željko Milovac. Naravno, krajnji cilj integralnih mera je smanjenje upotrebe pesticida, kako bi se minimizirao njihov negativan uticaj na ljude i životnu sredinu. Inače, integralna zaštita se definiše kroz nekoliko principa.

Sve počinje od prevencije. Kao i kod zdravlja ljudi tako i kod biljaka sve što je preventivno dobro je kako bi se izbeglo kasnije lečenje. Drugi princip je praćenje štetnih organizama - kada su se javili i u kojoj brojnosti. 
S tim u vezi je i treći princip - donošenje odluke - da li suzbijati, kada i kako. Tu dosta pomažu podaci o brojnosti štetnog organizma, poznavanje ekonomskih pragova štetnog organizma, koji nisu isti za svaki region pošto imaju svoje specifičnosti. Bitni su i vremenski uslovi, fenofaza i stanje biljke i drugi parametri koji pomažu u donošenju prave odluke. 

Četvrti princip su nehemijske mere koje su u savremenoj poljoprivredi dosta zapostavljene. Razlog za to je, pre svega, što su se proizvođači "razmazili" postojanjem i širokim spektrom pesticida. Bilo je dovoljno kupiti pesticid, istretirati biljku i problem je bio rešen. Baš zbog tog pristupa sada imamo pojavu rezistentnosti. U nehemijske mere spadaju pre svega mehaničke i biološke. Integralna proizvodnja ne podrazumeva izostavljanje upotrebe pesticida već njihovu ciljanu upotrebu kada je to ekonomski opravdano, a da su pri tome iscrpljene sve druge mogućnosti i metode za njihovo suzbijanje.  Ako je moguće, trebalo bi redukovati upotrebu pesticida i koristiti ih samo u trakama, po obodu parcele ili na neke druge načine. 

Poslednji princip je evaluacija, odnosno izlazak na teren, pisanje zapažanja i testiranje efikasnosti svakog tretmana ili mere. Trebalo bi utvrditi njenu efikasnost. Konkretno, kada je reč o pojavi rezistentnih korova, da su proizvođači ranije zapisivali i analizirali svoja zapažanja pre bi primetili da imaju problem u njivi sa otpornim korovima. 

Zakon o integralnoj proizvodnji   

Godinama profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u javnim nastupima insistira na nužnosti donošenja zakona o integralnoj proizvodnji, a u skladu sa praksom u Evropskoj uniji. Interesovalo nas je i mišljenje dr Željka Milovca.

"U suštini, taj zakon bi morao da se nadoveže na neke druge zakone. Prvenstveno na Zakon o sredstvima za zaštitu bilja. U planu je da se donese jedan takav zakon u naredne dve godine koji će omogućiti pripremu nacionalnog akcionog plana koji će inplementirati integralnu zaštitu biljaka i definisati smernice, ko i kako da se bavi tom proizvodnjom i na koji način da bude subvencionisan."


Tagovi

54. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije Klimatske promene Adaptacija poljoprivrede Biljna klinika Dr Goran Malidža Dr Željko Milovac


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Najlepse mi cvece koje nisam ni posadila. Prkos, sam iznikao, tek da verodostojno opravda svoje ime