• Prolećna setva
  • 28.02.2019. 14:00

Priprema zemljišta i setva šećerne repe

Kako bi se sprečilo dodatno isparavanje akumulirane vode potrebno je početkom proleća, čim to vremenski uslovi dopuste, početi sa zatvaranjem zimske brazde te pripremom zemljišta za setvu šećerne repe.

Foto: Luka Jović
  • 115
  • 11
  • 0

Mala količina padavina i iznadprosečne temperature, koje su obeležile ovu zimu, ograničile su količinu vode koja je tokom zimskog perioda trebala da se akumulira u tlu. Kako bi se sprečilo dodatno isparavanje akumulirane vode potrebno je početkom proleća, čim to vremenski uslovi dopuste, početi sa zatvaranjem zimske brazde te pripremom tla za setvu šećerne repe.

Zavlačenje zimske brazde

Za  ovu operaciju preporuka je da se koristi drljača uz dodatak raznih improvizovanih ravnjača, drvenih i metalnih. Najčešća greška pri zatvaranju brazde događa se kad se koriste klasične tanjirače koje rade na većoj dubini od potrebnih tri do pet centimetara. Pri zatvaranju zimske brazde mora se voditi računa da se ne ulazi u polje ako je prevlažno kako bi se izbeglo sabijanje tla što je vrlo štetno za repu. Takođe, mora se paziti da se na vreme započne taj posao jer se sa svakim danom kašnjenja gubi vlaga iz setvenog sloja.

Isto tako treba voditi računa da se ne zadire duboko u oranični sloj kako bi se sačuvalo dovoljno vlage za nicanje šećerne repe. Izuzetno je važno da u proleće ima dovoljno vlage za ujednačeno nicanje šećerne repe. Zatvaranje zimske brazde drljanjem je jedina operacija kojom se ravna površina tla, stoga je sastavni deo drljače daska ili greda. Da bi se ravnanje površine tla obavilo kvalitetno, nužno je na parceli odabrati najbolji ugao kretanja drljače s obzirom na pravac oranja.

Zatvaranje zimske brazde

Priprema tla za setvu šećerne repe

Obzirom da je šećerna repa vrsta okopavine, priprema setvenog sloja za setvu šećerne repe je vrlo važna za uspešnu proizvodnju. Osnovni cilj je da se stvore jednaki uslovi za svako posejano seme i da se omogući brzo i ujednačeno nicanje. Produžavanjem vremena nicanja i početnog porasta povećava se rizik od propadanja većeg broja biljaka, stvaranja pokorice, napada štetočina i bolesti. Za šećernu repu potrebno je pripremiti rastresit i usitnjen sloj tla, debljine 2-3 cm. Zatim, potrebno je pripremiti nešto zbijeniji sloj u zoni polaganja semena, 2-4 cm, i ponovo rastresit sloj, na većoj dubini, u zoni rasta korenovog sistema.

Uslov dobre površinske pripreme je kvalitetna osnovna obrada, odnosno kvalitetno oranje i ne bi se smeli dovesti u situaciju da predsetvenom pripremom tla popravljamo lošu osnovnu obradu. Tlo namenjeno proizvodnji šećerne repe mora u zimu ući dovoljno uređeno, što znači da razlika između vrha brazde (greben) i dna brazde (depresija) ne bi treba biti veća od 5 - 10 cm. Ne sme se tlo ni suviše usitniti, jer tada postoji velika opasnost da pod uticajem mraza i padavina dođe do daljeg usitnjavanja i sabijanja tla te kvarenja strukture površinskog sloja. Površina bi trebala izgledati kao gruba priprema za setvu pšenice.

Dva su osnovna razloga zašto ne bi smela površina za setvu repe ući u zimu sa grubom brazdom, razorima i slično. Prvi razlog je što takvo tlo, da bi ga pripremili za setvu, iziskuje nekoliko prohoda setvospremačem više. Tada je gubitak vlage neizbežan, a jedan od osnovnih ciljeva je da se klijanje i nicanje osigura iz zimske vlage, a ne da dođe do situacije u kojoj nakon setve čekamo kišu da nam repa nikne. Isto tako dolazi do nepotrebnog gaženja i sabijanja tla, u površinskom sloju, dolazi do prekomernog usitnjavanja čestica tla koje se pretvaraju u prah i takvo tlo je sklono pokorici koju uzrokuje i slaba kiša. Drugi razlog zbog kojeg treba nastojati na delimičnoj pripremi u predzimskom periodu je da se osigura ravnomerno delovanje temperatura i padavina tokom zime na čitavoj površini tla.

U slučaju kad tokom zime ostane gruba brazda u proleće kada zavlačimo brazdu, s grebena brazde skidamo izmrzli deo i premeštamo ga u depresiju. Na ovaj način u depresiji sa stvara suviše debeo rastresit sloj izmrzlog tla (suv), a na mestima gde su bili grebeni ostaje zbijena, vlažna, neizmrznuta površina. Nicanje i početni rast biljaka na tako pripremljenom tlu je vrlo neujednačen.

Priprema posteljice za setvu šećerne repe

Cilj predsetvene pripreme je stvoriti iste optimalne uslove i omogućiti brzo i ujednačeno nicanje za svako posejano seme. Potrebno je stvoriti rastresit usitnjen sloj tla (pokrivač) 2-3 cm iznad semena, zatim zbijeniji sloj u zoni polaganja semena 3-4 cm i ponovo rastresit sloj na većoj dubini u zoni porasta korenovog sistema. Vrlo često se događa da se setveni sloj preduboko pripremi što nije dobro. Od mašina za predsetvenu pripremu traži se precizno nameštanje dubine rada, te stalno održavanje zahtevane dubine rada, stvaranje sitno mrvičaste strukture do dubine polaganja semena pri čemu se sitno mrvičasti agregati tla ostavljaju na površini kako ne bi došlo do stvaranja pokorice, a deo tla oko semena treba sabiti da se uspostavi kapilaritet i omogući semenu klijanje i nicanje.

Donji kompaktan sloj osigurava semenu vlagu za klijanje, a finiji rahli pokrivač snabdeće ga vazduhom pa će imati povoljne uslove za klijanje i nicanje. Ukoliko je setvena površina nakon zatvaranja zimske brazde ravna biće dovaljan samo jedan prohod setvospremača. Predsetvenu pripremu treba obaviti setvospremačem. To je priključak koji nam omogućava da stvorimo posteljicu na željenu dubinu tako da je svaka semenka posejana na istu dubinu i to nam omogućava ravnomerno i ujednačeno nicanje jer znamo da će nam dobar sklop osigurati dobar prinos repe.

Izbor sorte šećerne repe

Izboru sorte treba posvetiti maksimalnu pažnju, jer je to jedan od uslova za realizaciju visokih prihoda.

Idealna sorta šećerne repe morala bi imati visok genetski potencijal rodnosti, rano dozrevati, biti otporna prema bolestima i štetočinama, te visoke tehnološke vrednosti u preradi.

Setva šećerne repe

Vreme setve

Vreme setve je vrlo važan činilac u proizvodnji šećerne repe. Zbog vrlo promenjivih vremenskih prilika u rano proleće teško je govoriti o kalendarskom optimalnom roku setve. Zato sa setvom treba započeti onda kada se na dubini tla od 5 cm barem tri dana ustali temperatura iznad 6°C.

Rana setva ima velike prednosti pred kasnom. Računa se da se sa svakim danom zakasnele setve korena smanjuje za najmanje 2 mtc/ha. Ne treba sejati ni prerano, jer postoji velika mogućnost prolećnih mrazeva koji može pričiniti velike štete na usevu ukoliko je šećerna repa nikla. Za naše proizvodno područje ne preporučuje se sejati pre 10. marta. 

Gustina sklopa

Optimalni sklop u vađenju šećerne repe bi bio 100.000 - 110.000 biljaka po hektaru. Potrebno je voditi računa o klijavosti semena šećerne repe i skladno tome o setvenoj normi.

Dubina setve

Budući da seme šećerne repe ima malo rezervnih hraniva optimalna dubina setve je do 3 cm. Kod ranije setve i na težim zemljištem ona može biti 2 cm, a kasniji rokovi setve i na lakšim zemljištem 3 cm.

Zemljište za setvu mora biti pripremljeno tako da je seme prilikom setve položeno na učvršćeni horizont za setvu (posteljicu) s 3 cm debelim, ne previše usitnjenim pokrovnim slojem zemlje. Ako je gornji sloj previše fino usitnjen, tada su mogućnosti stvaranja pokorice puno veće. Na peskovitom tlu sejačica će dublje potonuti, dok na težem zemljištu neće. Stoga je bitno da dubinu setve prilagodimo zemljištu na kom izvodimo setvu.

Najvažnije je da seme bude položeno na vlažnu posteljicu, odnosno da ne isušimo setveni sloj predsetvenom pripremom.

Autor: Luka Jović, dipl. ing. agr.,


Povezana biljna vrsta

Šećerna repa

Šećerna repa

Sinonim: - | Engleski naziv: Sugar beet | Latinski naziv: Beta vulgaris var. saccharifera

Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16%... Pročitaj više »

Tagovi

Setva Priprema tla Šećerna repa

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi