Ratari zadovoljni prinosima pšenice, za cenu kažu - poražavajuća

Žetva ozime pšenice je u pojedinim krajevima naše zemlje, naročito u Vojvodini, počela još u drugoj polovini juna i polako se privodi kraju, dok na ostalim područjima kombajni ulaze na parcele.

Vremenski uslovi tokom vegetacije su, u zavisnosti od lokaliteta bili promenljivi i izazovni. Može se reći da su usevi pšenice dobro prezimeli, međutim, tokom prolećnih meseci, došlo je do smene toplotnih talasa i lokalnih padavina.

Početak leta obeležio je nešto duži sušni period praćen visokim temperaturama, što je svakako ubrzalo sazrevanje pšenice. Kada je reč o prinosu, on je šarenolik i zavisi od lokaliteta, tipa zemljišta, primene agrotehničkih mera, kao i od toga da li je bilo vremenskih neprilika.

Grad naneo velike štete

Tako se na poljoprivrednom gazdinstvu ratara Marka Gabrića iz Subotice ovogodišnji prinos pšenice sa površine od 80 hektara drastično razlikuje.

"Tamo gde je tukao grad prinos se kreće od nula kilograma do jedne tone, tone i po najviše. Imam primer gde je na jednom delu njive led okovao biljke, na drugom ne", kaže Gabrić na početku razgovora.

Osvrćući se na prethodnu jesen i proleće, ovaj ratar ističe da je u vreme setve, ali i kasnije, bilo dosta sušnih perioda, sa malo padavina, naročito tokom aprila i maja. Iz tog razloga, nije moglo doći do adekvatnog nalivanja zrna.

"Kiša koja je kasnije pala nije ništa doprinela, jer je već bilo kasno. Na parcelama koje nisu pogođene gradom prinos je bio pet i po tona po hektaru", navodi naš sagovornik koji je žetvu ove ozime kulture priveo kraju.

"Razočaran sam otkupnom cenom"

Slična situacija je i u Viševcu kraj Rače gde proizvođač Milan Milošević (naslovna fotografija, op.ur.)iz ovog sela, na površini od 32 hektara gaji najzastupljenije strno žito kod nas, pšenicu.

"S obzirom na promenljive vremenske uslove tokom sezone, rod je dobar. Prosečan prinos iznosi četiri i po tone. Hektolitarska masa je takođe odlična i kreće se od 78 do 80 kilograma po hektolitru, što znači da je zrno krupno, zdravo i dobro naliveno", pojašnjava ovaj šumadijski ratar i dodaje da je na nekim lokalitetima bilo grada i olujnih vetrova, ali to nije značajno uticalo na prinos.

Na Produktnoj berzi najveće interesovanje za novi rod pšenice. Cena?

Čak i pored dobrog i kvalitetnog roda, on ipak nije zadovoljan otkupnom cenom koja je po njegovim rečima, poražavajuća.

"Nikad teže nisam odlazio na njivu. Volim ovaj posao, uživam u tome, ali se osećam razočarano, jer je ovogodišnja otkupna cena po kilogramu manja od prošlogodišnje, svega 18 dinara uključujući PDV“, napominje Milošević.

Ako uzmemo u obzir, dodaje on, da je prošle godine povećana cena hleba i peciva, pitanje je zašto je cena merkantilne pšenice manja od prošlogodišnje?

"Računajući cenu inputa, semena, nafte i ostale troškove proizvodnje, realno je da cena pšenice po kilogramu bude između 25 i 28 dinara", zaključuje naš sagovornik.

Dva hektara pšenice mu uništio požar

U Braničevskom okrugu, pšenica je najzastupljenija ozima, strna kultura koja zauzima površinu od oko 30.000 hektara. Žetva je u punom jeku, a većina proizvođača je zadovoljna ovogodišnjim prinosom.

Ratar Zoran Živković iz sela Ćirikovac kraj Požarevca je prethodne jeseni povećao površine pod pšenicom za čak 20 odsto.

"Trenutno imam oko 25 hektara pod ovim žitom. Uprkos sušnom periodu tokom prolećnih meseci, prinos na nekim parcelama prelazi sedam tona po hektaru", kaže nam on.

Kako zaključuje na kraju razgovora, imao bi na jednoj parceli čak i više, nego je nesrećnim slučajem dva hektara pšenice zahvatila vatra i odnela čitav ovogodišnji rod.