Razvijaju se nova tržišta - traži se Non-GMO soja

Direktor Odeljenja za proizvodnju i zaštitu bilja pri FAO-u Đinguan Ša na Svetskoj istraživačkoj konferenciji u Beču je rekao da će za 9,7 milijarde ljudi na planeti do 2050. godine biti potrebno 50 odsto hrane više, sa 80 odsto povećanom biljnom proizvodnjom.

Srbija - obećana zemlja?

Najveći proizvođač soje je Brazil sa povećanjem od šest miliona hektara u poslednje tri godine. Odnosno, 87,2 odsto proizvodnje ove uljarice proizvodi se u južnoameričkoj zemlji -156 mil. t, dok je u Evropi tek 3,1 odsto na svetskom nivou ili 10 miliona tona.

"Naši farmeri su odlični u proizvodnji kukuruza i pšenice, ali treba da rade i na soji. Idemo na to da se u Evropi 50 odsto soje proizvodi, a 50 odsto uvozi", rekao je Matias Krun iz Donau soje.

Interesantno je to da su u "produženoj" Evropskoj uniji, u 2020. godini najveći proizvođači Italija, Srbija, Francuska i Rumunija. Ali tu su i Rusija i Ukrajina, s obzirom na velike obradive površine i kvalitet zemljišta. Neka istraživanja su i potvrdila da je naša zemlja bila jedna od pet svetskih zemalja sa najvećim potencijalom u produkciji ove kulture do korona pandemije.

Tek osam odsto

Dominacija sojine sačme na tržištu 2022. godine u odnosu na ostale namirnice iz iste grupe je porasla na 65 odsto, a soja među uljaricama na 60 odsto. U svetskoj proizvodnji ulja i dalje dominira palmino sa 32,3 odsto, dok je na drugom mestu sojino, čija je proizvodnja zapravo duplirana prošle godine u odnosu na deceniju ranije - na 250 miliona tona.

"Proizvodnja bio goriva je porasla na 56 miliona tona, 3,4 odsto više nego godinu ranije", dodao je Tomas Milke ispred udruženja ISTE Mielke, "Oil World" i napomenuo da će proizvodnja pomenute uljarice samo rasti u narednim godinama.

"U Evropi proizvodimo tek osam odsto sojine sačme u ishrani stoke. Tačnije, od 35 miliona tona tek osam odsto je domaća proizvodnja, ostalo je uvoz", izneo je podatak Bertalan Krupa ispred Donau Soje.

Non-GMO je novo tržište

Na području starog kontineta, najveći uzgajivači soje su Ukrajinci, Rusi, ratari iz EU i Srbi na četvrtom mestu. Odnos GMO i Non-GMO zemalja raste u korist onih koji ne uzgajaju genetski modifikovanu uljaricu, a među njima je i Srbija. Površine idealne generalno za njen uzgoj na području Balkana su u Vojvodini, Centralnoj i Zapadnoj Srbiji i u Centralnoj i Istočnoj Hrvatskoj.

"Zbog toga je Non-GMO niša tržišta, a EU je bogato i kao takvo interesantno je velikim proizvođačima poput  Brazila, Indije, Ukrajine i tako dalje", rekao je Danijel Markomin ispred firme "Agriholism Srl" iz Italije.

Ta tržišta čine potrošači čija se ishrana zasniva na vegetarijanskoj, organskoj, ali i proteinskoj ishrani, odnosno uzgojena suprotno deforestikaciji, gubitku biodiverziteta i uzrocima klimatskih promena.