Rekordan izvozni tempo ruskog ječma

Izvoz ruskog ječma je u periodu jul-februar sezone  2017/18 dostigao rekordnu vrednost, pa je tako Rusija na strana tržišta isporučila 4,1 miliona metričkih tona te žitarice, što je rast od gotovo 36% u poređenju sa celom sezonom 2016/17, kada je ta država izvezla  tri miliona tona ječma. Saudijska Arabija je već godinama najveća izvozna destinacija ruskog ječma, a ove sezone je u tu zemlju isporučeno 37% od ukupno izvezenog ječma. Drugi najveći uvoznik je Iran, kojem je Rusija prodala više od 1,1 megatona ove žitarice. Osim toga, Rusija je nastavila isporuke ječma u Tursku i Kuvajt, kojima je tokom ove sezone prodato 384,6 hiljada tona i 126 hilada tona robe.

Ruska proizvodnja biljnih ulja porasla za 5%

Rusija je tokom februara 2018. proizvela 516,7 hiljada tona biljnog ulja, što je svega 0,8% manje nego u januaru, ali je za 20,4% više nego u februaru 2017. godine. Ukupno posmatrano, ruska proizvodnja biljnih ulja porasla je za 5% u odnosu na isti period lane. U toj zemlji je između septembra i februara u sezoni 2017/18 proizvedeno 3,17 miliona tona ulja biljnog porekla, a pomenuto povećanje objašnjeno je proširenjem proizvodnje suncokretovog ulja, jer je ta zemlja u pomenutom periodu proizvela 2,56 megatona tog ulja, to jest 4,2% više u odnosu na prethodnu sezonu.

Ukrajina: Izvoz suncokreta porastao za 67%  

Ukrajina je u februaru ove godine izvela 3,8 hiljada tona suncokreta, što je za 58% više nego tokom januara, ali za 67% više u odnosu na februar 2017. godine kada je ta zemlja izvezla 11,5 hiljada tona te uljarice. Trenutna tržišna 2017/18 godina svedoči o smanjenju broja zemalja uvoznika ukrajinskog kukuruza, kojih je sada upola manje u poređenju sa prethodnom sezonom, kao i o padu isporuke tradicionalnim kupcima. Kao i ranije, ukrajinski suncokret se uglavnom isporučuje u zemlje Evropske unije, koje uvoze 82% ukrajinskog suncokreta, dok istovremeno 6% ide u Tursku, 3% u Liban, a 2% uvozi Gruzija.

Očekuje se pad prinosa pšenice ove sezone

Ozima pšenica igra ključnu ulogu u setvenoj strukturi Rumunije, zauzimajući gotovo 38% ukupne površine pod žitaricama u toj zemlji. Ipak,  tamošnji ratari su nezadovoljni niskim cenama pšenice koje nude trgovci i manjkom vlažnosti zemljišta tokom perioda jesenje setve, koji će se sigurno odraziti na pad prinosa pšenice. I dok u toj državi pada proizvodnja pšenice, rumunski proizvođači se sve više okreću gajenju uljane repice, čije se površine povećavaju iz godine u godinu. Međutim, u proleće će kao i svake sezone do sada biti odlučujući faktor, pa će prema prvim procenama prinos pšenice u sezoni 2018/19 biti našto niži nego lane, ali kako napominju prognostičari taj pad prinosa, ne bi trebalo da bude niži od 8% u odnosu na petogodišnji prosek.