Rekordni prinosi ječma ove godine: Dobar kvalitet, ali ne i cena

U većem delu naše zemlje kombajni za žita su odnedavno na njivama. Žetva ječma je na jugoistoku i istoku Srbije počela prethodnog vikenda, a prvi rezultati pokazuju da su prinosi odlični, na većini lokaliteta čak na nivou iznad višegodišnjeg proseka.

Dugogodišnji kombajner Zlatko Cvetković iz knjaževačkog sela Jakovac ističe da je prinos ječma u ovom kraju duplo veći nego protekle godine.

"Za razliku od prošle, ove godine je bilo padavina, što se na kraju dobro odrazilo na rod. Nije bilo ozbiljnijih vremenskih nepogoda, a ni jakih vetrova koji bi uzrokovali poleganje“, kaže Cvetković za Agroklub.

Cena nije zadovoljavajuća

Kako dalje navodi, žetva je na samom početku, a mnogi proizvođači su već napunili i prepunili ambare ovim žitom. Međutim, iako je ječam zdrav i dobrog kvaliteta, otkupna cena nije zadovoljavajuća i iznosi svega 17 dinara po kilogramu.

Žetva je nedavno počela i na teritoriji Niša, a savetodavac za ratarstvo Saša Stanković iz PSSS Niš kaže da su padavine iz prethodnog perioda sprečile raniji početak žetve ozimih strnih žita, dok su visoke temperature prosušile zemljište kao i useve.

"Kao retko koje godine, ovaj period od klasanja do zrenja dugo je trajao i bio povoljan, pošto do sada nije bilo ekstremno visokih temperatura i vrućih vetrova. Zbog toga je period zrenja bio povoljan, a zrno je imalo uslove da se kvalitetno nalije“, kaže Stanković.

Prema rezultatima dosadašnje obavljene žetve, dodaje on, prinosi se na mnogim parcelama kreću između šest i sedam tona po hektaru, dok je očekivani prosečan prinos od pet i po do šest tona.

"Ustanovljeno je da je i zrno odličnog kvaliteta i da je dobre hektolitarske težine koja iznosi 68-74 kilograma po litru, što je odlično", napominje savetodavac.

Dobra godina

Kako dalje navodi, na nekim parcelama prisutno je poleganje ječma što je rezultat povećane gustine setve ili povećane norme primenjenog azotnog đubriva.

"S obzirom na to da ječam, naročito šestoredi, ima osetljiviju stabiljku na poleganje, pomenute agrotehničke mere koje nisu adekvatno primenjene, kao i nevreme na pojedinim područijima dovele su do pojave poleglih useva ječma", pojašnjava naš sagovornik i dodaje da je na tim parcelama prinos niži, jer nije došlo do kvalitetnog nalivanja zrna.

Prema Stankovićevim rečima, očekuje nas jedna vrlo povoljna godina, kada je reč o prinosu i kvalitetu ozimih strnih žita. Tome su doprineli povoljni agroekološki uslovi tokom vegetacionog perioda, a najviše adekvatna agrotehnika na parcelama.

"Cena, bar za sada, nije prema očekivanju ratara, jer da bi se pokrili troškovi ovogodišnje proizvodnje, neophodno je da prinos bude između šest i šest i po tona po hektaru", naglašava naš sagovornik.

Ipak, kaže on, treba da budemo zadovoljni, bar kada se radi o prinosu i kvalitetu.

"Važno je i da nema nekih nepogoda kako bi se rod na vreme i pravilno uskladištio".

Šta nakon žetve?

Kako zaključuje na kraju razgovora, nakon žetve je poželjno obaviti ljuštenje strništa kako bi se sačuvala vlaga koje trenutno ima dovoljno, a koja je neophodna za nicanje korova koji bi se kasnije uništili dubokom obradom. Spaljivanje žetvenih ostataka je zakonom zabranjeno. Zato ih treba zaorati kako bi se zemljište obogatilo humusom.

Koji je značaj ljuštenja strništa?

Visok prinos i dobar kvalitet zrna zabeležen je i u Braničevskom okrugu gde je jesenas ozimi ječam posejan na oko 5.000 hektara.

Prema rečima savetodavca za ratarstvo Danijele Ilić iz PSSS Požarevac, žetva ove ratarske kulture počela je pre desetak dana.

"Prinos ječma na nekim lakšim, peskovitijim zemljištima kreće se oko četiri i po tona, pa čak i do devet tona po hektaru, što je odličan rezultat. Mada, sve zavisi od primenjenih agrotehničkih mera, tipa zemljišta i lokaliteta", ističe ona.

Na većini lokaliteta, zaključuje Ilićeva, usevi ječma su ostali niski, jer nije bilo dovoljno padavina onda kada su biljke bile u fazi intenzivnog porasta. Međutim, to nije sprečilo ovu ozimu kulturu da na većini parcela pruži svoj maksimalni potencijal.