Rusija ima velike zalihe pšenice - izvoz će dodatno rušiti cenu, a šta je s ukrajinskom?

Izvoz ruske pšenice u julu procenjuje se na 3,7-4,1 miliona tona u odnosu na prosečnih 2,8 mil. t. Izvoz podupiru povoljni tržišni uslovi i rekordno visoke zalihe pa bi broj isporuka mogao da bude takođe rekordan za ovaj mesec, predviđa ruska konsultantska kompanija SovEcon. 

Sve veća konkurentnost 

Prema njihovim podacima od 11. jula količina sklopljenih ugovora o prodaji pšenice skočila je na 4,5 mil. t u odnosu na 2,2 mil. t 7. jula i 1,1 milion tona početkom juna.

Potražnja za ruskom je i dalje velika zbog njene sve veće konkurentnosti, ističu u SovEcon-u. Cena joj je 232,5 USD, odnosno 210,94 evra za tonu, za razliku od one na pariškom Matifu gde košta 252 USD/t. 

Početkom jula zalihe su bile 15,6 mil. t, u poređenju s 9,7 mil. t prošle godine, procenio je Rosstat. U SovCeconu komentarišu da bi ruski izvoz mogao predstavljati dodatni pritisak na pad cena ove žitarice na globalnom niovu. 

Stiže jeftina ruska pšenica i remeti planove EU izvoznika?

U međuvremenu, još uvek nema dogovora o obnovi crnomorskog sporazuma o žitaricama koji traje do 17. jula. Moskva kaže da ne vidi osnove za produženje, a treba napomenuti i da su ruske vojne snage u ponedeljak dronovima napale jednu od luka u Odesi.

Šta ako se sporazum ne obnovi?

U slučaju da zaista ne dođe do produženja, cene nekih osnovnih namirnica bi mogle da porastu, pišu analitičari Reutersa. Ali, situacija je ipak bolja nego u mesecima nakon početka rata, u februaru 2022. jer je poboljšano snabdevanje žitaricama koje umesto iz Ukrajine dolaze iz drugih zemalja, odnosno Rusije i Brazila. 

Cene pšenice, prema Reutersu, ove su godine pale oko 17 odsto, a za kukuruz oko 26 odsto.

Za vreme trajanja ovog pakta Ukrajina je uspela izvesti 32,8 mil. t poljoprivrednih proizvoda, uključujući 16,8 mil. t kukuruza i 8,9 mil. t pšenice. Pre rata je izvozila otprilike 25 do 30 mil. t kukuruza godišnje, uglavnom preko Crnog mora, i 16 do 21 mil. t pšenice.

U slučaju da se sporazum ne obnovi, ovaj koridor može funkcionirati i bez Rusije uz veliko "ali". Dakle, tada će verovatno porasti premije osiguranja od ratnog rizika koje se naplaćuju prilikom uplovljavanja u područje Crnog mora, a već sada koštaju hiljade dolara. Pitanje je i bi li brodovlasnici pristali na takav rizik. 

Šta će Ukrajina uopšte da izvozi i kome?

Ali, treba li uopšte Ukrajini ovaj koridor budući da je ove godine posejano manje kukuruza i pšenice, pitaju se. Američko ministarstvo poljoprivrede prognoziralo je da će izvoz kukuruza pasti na 19 mil. t, što je pad u odnosu na 27 miliona iz prethodne sezone i znatno ispod rekordnih 30,3 mil. isporučenih u sezoni 2018./19., kada je činio 17 odsto globalne trgovine.

Očekuje se da će izvoz pšenice pasti na 10,5 mil. t (u prethodnoj sezoni 16 mil., a 21 milijun u 2019./20., odnosno 11% svetske trgovine).

Rekordno visoka globalna proizvodnja žitarica - pokazuju prognoze

Izvoz kopnenim putem preko EU zemalja je problematičan i zbog logističkih problema, ali i zato jer se očekuje veća žetva u istočnoj Evropi zbog čega bi luke poput rumunske Konstante mogle imati problema s količinama, zagušenjem i kašnjenjem u isporuci. A tu je i animozitet nekih EU zemalja prema ukrajinskim poljoprivrednim proizvodima.