Šećerna repa: Slatka biljka gorke sudbine

Od evropske inovacije do svetskog tržišta, šećerna repa, nekada strateška kultura, danas se nalazi na prekretnici. Globalna proizvodnja i dalje beleži visoke brojke, ali u regionu ima drastičan pad. Može li ova biljka ponovno da postane važan faktor u poljoprivredi jugoistočne Evrope?

Šećerna repa (Beta vulgaris var. altissima) rezultat je evropske selekcije obične cvekle krajem 18. veka. Njen industrijski potencijal prepoznat je 1801. kada je u tadašnjoj Pruskoj otvorena prva fabrika za ekstrakciju šećera. Ipak, pravi zamah proizvodnji šećera iz repe dala je Napoleonova blokada britanskog šećera iz trske što je Evropu prisililo na sopstvena rešenja.

Godišnje se u svetu proizvede oko 275 miliona tona

Danas se od šećerne repe dobija između 17 i 20 odsto ukupnog svetskog šećera, dok ostatak dolazi iz šećerne trske.

Inače, dužina korena šećerne repe je obično od 20 do 35 centimetara, ali može da varira zavisno od sorte i uslova uzgoja. Prečnik je oko 5 do 12 cm u najširem dijelu, a obično teži od 0,5 do 1,5 kilograma, a kod optimalnih uslova i sorti može dostići i više od 2 kg.

Pulpa koja ostane nakon prerade koristi se kao stočna hrana ili za proizvodnju bioetanola. U Evropskoj uniji nije dopušteno gajenje GMO sorti repe, dok ih SAD koristi u komercijalnoj proizvodnji.

Prema podacima FAO-a za 2022., godišnja svetska proizvodnja šećerne repe iznosila je oko 275 miliona tona, što je rezultiralo s približno 38 miliona tona belog šećera.

Najveći svetski proizvođači su Rusija s 42 miliona tona, zatim Francuska (30,5 miliona t), SAD (29,8 miliona t), Nemačka (26,1 milion t), Turska (21 milion t.), podaci su to FAOSTAT-a iz 2022. godine.

Dok se sama repa uglavnom prerađuje lokalno, izvoz belog šećera značajan je za zemlje poput Nemačke, Francuske i Poljske. Najveći uvoznici su Italija, Španija i zemlje srednje Evrope.

Ukidanje kvota izazvalo i negativne posledice

Ukidanje kvota za proizvodnju šećera u Evropskoj uniji, koje je stupilo na snagu 1. okrobra 2017., označilo je kraj gotovo 50 godina regulisanog tržišta šećera unutar Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).

Međutim, ova reforma imala je i negativne posledice, posebno za manje konkurentne proizvođače u EU i izvoznike iz zemalja u razvoju koji su izgubili povlašćeni pristup tržištu.

Ukidanjem ograničenja, proizvodnja belog šećera porasla je za oko 31 odsto u periodu od 2016. do 2021. godine. Zemlje poput Francuske, Nemačke i Poljske značajno su povećale površine pod šećernom repom.

Cene belog šećera u EU pale su s oko 501 evro po toni u avgustu 2017. na 312 €/t u januaru 2019., što je pad od 38 odsto.

Veliki proizvođači poput Südzuckera i Nordzuckera suočili su se s padom profita zbog nižih cena, što je dovelo do gubitaka i smanjenja proizvodnje u manje konkurentnim regionima.

Problem niskih otkupnih cena i klimatskih nepogoda

Srbija i dalje ima aktivnu proizvodnju, s oko 46.835 hektara pod šećernom repom i godišnjim prinosom većim od 2.300.000 tona, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Nekoliko aktivnih šećerana u sklopu kompanije Sunoko nastavljaju preradu, ali proizvođači upozoravaju na problem niskih otkupnih cena i klimatskih nepogoda.

U susednoj Hrvatskoj zadnjih nekoliko godina postoji negativan trend kod šećerne repe. Od 2017. godine beleži se smanjenje zasejanih površina pod repom i paralelno s tim i ukupne proizvodnje.

Ni najnovije procene za proizvodnju ostvarenu prošle godine ne bude optimizam. Ukupno je bilo zasejano oko 10.000 hektara, na kojima je proizvedeno oko 472.000 tona repe, uz prosečan prinos od 52,6 t/ha.

U Bosni i Hercegovini se šećerna repa gotovo i ne uzgaja, a u 2021. godini uvezeno je 85.500 tona šećera.

Iako se čini da je šećerna repa izgubila svoje mesto na karti regiona, njen potencijal nije zanemariv. Osim za proizvodnju šećera, ova biljka ima važno mesto u plodoredu, poboljšava strukturu tla i ima višestruku mogućnost prerade, od stočne hrane do bioenergije.

U kontekstu klimatskih promena, rastuće potražnje za hranom i energijom, te potrebe za jačanjem domaće proizvodnje, možda je vreme da šećerna repa ponovo pronađe svoje mesto, ne samo u istoriji, već i u budućnosti evropske i regionalne poljoprivrede.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/Pavlo Baliukh, artistdesign.13}