Setva jarih strnih žita: Vlaga obećava dobar rod, ali će njive sačekati sejalice

Dug period kiša i snežnih padavina stvorio je solidnu vlagu u zemljištu koja može biti od presudnog značaja za useve strnih žita u prolećnoj setvi, ali i za ostale biljne vrste. Međutim, na osnovu dosadašnjih vremenskih prilika može se reći da će setva jarih strnih žita ove godine kasniti, jer je neophodno da se setveni sloj prosuši kako bi se mašinama moglo ući na njivu.

Savetodavac za ratarstvo iz PSSS Niš, Saša Stanković, na početku razgovora pojašnjava nam da jara strna žita nisu toliko omiljena među proizvođačima ovog kraja, što znači da su zastupljena u malom procentu. Međutim, potrebe za proizvodnjom veće količine stočne hrane, nestabilan rod kukuruza iz godine u godinu, pogotovo vrlo sušna prethodna godina, navodi ratare i stočare da dopune svoje površine jarim strnim žitima.

"Više je zastupljena setva jarog ječma i ovsa, nego jare pšenice, a takođe je, u velikom obimu zastupljena i setva prolećnih leguminoza, jara grahorica i stočni grašak, posebno kod stočara", kaže on za Agroklub.

Setva pšenice u prvoj polovini marta

Često sušna proleća, dodaje, onemoguće kvalitetnije nicanje i produktivno bokorenje useva jare pšenice. Takođe, česta pojava suvih vetrova i visokih temperatura tokom vegetacije onemogućavaju kvalitetniju oplodnju i nalivanje zrna pšenice, pa kao krajnji rezultat budu očekivano niski prinosi.

"Dešavaju se godine sa povoljnim agroekološkim uslovima tokom proleća, kada ima dovoljno vlage u kritičnim fazama razvoja pšenice, te i prinosi na kraju budu veoma dobri, čak i bolji od prinosa ozime pšenice."

Kako dalje ističe, zbog manjeg broja biljaka po jedinici površine i manjeg broja zrna po klasu, zrno jare pšenice bude dosta krupnije, ima više proteina u svom sastavu i boljeg je tehnološkog kvaliteta.

Koji je pravi "recept" prolećne setve jarih žitarica?

"Norma setve jare pšenice je 250 kilograma po hektaru. Setvu treba obaviti u prvoj polovini marta, a osnovna obrada zemljišta treba da bude obavljena u jesenje-zimskom periodu kako bi se stvorila što kvalitetnija struktura zemljišta za što kvalitetniju predsetvenu pripremu i samu setvu", pojašnjava savetodavac.

Kada je reč o osnovnom đubrenju, treba ga obaviti na jesen sa oko 250 do 300 kilograma po hektaru NPK đubriva formulacije 10:30:20, u zavisnosti od agrohemijske analize zemljišta. Prilikom predsetvene pripreme zemljišta, dodaje on, treba uneti 150 kilograma po hektaru ureje, a kasnije, u fenofazi bokorenja 150 do 200 kilograma po hektaru kalijum-amonijum-nitrata.

Jari ječam zahvalnija kultura?

Na području Jugoistočne Srbije, češće se u ratarskoj proizvodnji seje jari ječam za potrebe proizvodnje stočne hrane, dok se ranije sejao za potrebe pivarske industrije.

"Zbog nešto kraće vegetacije, jari ječam često prevaziđe nepovoljne uslove tokom fenofaze nalivanja zrna i postigne sigurnije i bolje prinose od jare pšenice", naglašava Stanković.

U zavisnosti od godine i vremenskih uslova, setva jarog ječma se obavlja od kraja februara do kraja marta. Preporuka je, kaže savetodavac, da se, kao i za sve ostale jare kulture obavi jesenje ili zimsko oranje, kao i startno đubrenje sa oko 70 do 90 kilograma po hektaru azota, 60 od 80 kilograma po hektaru fosfora i 40 do 60 kilograma po hektaru kalijuma.

"Zbog nedostatka padavina u fazi bokorenja, preporuka je da se 70 odsto azota unese u prolećnoj predsetvenoj pripremi zemljišta. Najefikasnije je primeniti ureju, samo ako zemljište nije kisele reakcije", napominje naš sagovornik i dodaje da je setvena norma jarog ječma 180 kilograma po hektaru.

Kada sejati ovas?

Međutim, na području Nišavskog okruga, najveću zastupljenost od jarih strnih žita ima ovas koji se odlikuje povećanim sadržajem mineralnih materija i ima veliki značaj u ishrani stoke. Prema rečima savetodavca, evo i kada obaviti setvu ove važne ratarske kulture.

"U zavisnosti od vremenskih uslova, jari ovas treba sejati od početka marta do polovine aprila. Najvažnije je da prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva, jer je ovas najosetljiviji od svih jarih, strnih žita. Norma setve je 150 kilograma po hektaru."

Ovas: Hranljiva žitarica sa dugom istorijom

Osnovna obrada zemljišta se obavlja na jesen uz startno đubrenje sa oko 250 do 300 kilograma NPK đubriva po hektaru. Ovas je, dodaje on, vrsta koja zahteva veće količine azota, i do 120 kilograma po hektaru.

"Setva jarih grahorica i stočnog graška može se obaviti od polovine februara do kraja marta. Međutim, što se setva ranije obavi, to je bolji potencijal prinosa ovih biljnih vrsta", zaključuje na kraju razgovora.