Širokoredna setva žitarica smanjuje troškove - koje su još prednosti?

Širi razmak redova kod setve pšenice, ali i drugih žitarica, se sve više primenjuje. Razlog tome je što se ovakvim načinom uzgajanja smanjuju troškovi. Od radnih operacija, količine semena, ali i đubriva i zaštitnih sredstava. Zbog toga je ovaj način gajenja veoma značajan za organsku poljoprivredu.

Istina, prinos će biti manji između 25 i 30 odsto, ali se povećava bioraznolikost. Istovremeno se poboljšava plodnost zemljišta. Osim pšenice, ovakav način setve se pokazao odličan za uzgajanje ječma i smenu useva kukuruza, soje sa žitaricama. Zahvaljujući ovoj tehnici povećava se brojnost i raznolikost ptica, insekata i drugih životinja.

Mahunarke su ključne

Prilikom setve, količina semena pšenice se smanjuje i do 70 odsto od prosečne. Koriste se sorte visoke rodnosti i dobre otpornosti na biljne bolesti. Međuredni razmak se kreće od 30 do 40 centimetara. Primena đubriva je manja za 50 do 70 odsto zahvaljujući izboru biljnih vrsta koje se seju između redova. Preovladavaju biljne vrste koje pripadaju porodici mahunarki i na njih otpada 80 odsto. Količina neophodnog azota se ne menja, ali se setvom mahunarki on obezbeđuje preko biljaka. Najčešće se seju deteline. Oko 15 odsto drugih vrsta su: neven, bokvica, korijander i druge. Problem može biti konkurencija korova i potrebno je obratiti pažnju na njegov rast i razvoj.

Povećana bioraznolikost

Dosadašnja su istraživanja pokazala da uzgoj niskocvetnih biljaka između redova žitarica povećava bioraznolikost. Naročito je to slučaj s brojnošću insekata. Populacija oprašivača, pčela i bumbara, je povećana, a isto se dešava i s paucima, leptirima.

Zasejane vrste imaju sposobnost azotofiksacije, ali i povlačenja elemenata iz dubljih slojeva zemljišta u površinu. To smanjuje potrebu za unošenjem biljnih hraniva. Osim toga, mnoge biljke luče materije koje imaju zaštitnu ulogu.

Biljni podusev zamenjuje letnje oranje i setvu letnjeg međuuseva, a biomasa može da se iskoristi kao stočna hrana.